Цијели један град се одрекао БиХ, а ово су разлози

Људи у 30-тим и 40-годинама, који су у овој земљи нешто и остварили, изградили кућу, купили стан, добили дјецу, имали посао, масовно одлазе или су већ отишли. Више их и не питате зашто.

Одговор знате, не желе да им дјеца одрастају у држави гдје се толико година након рата причају искључиво ратне приче и гдје су међунационална мржња и неразумијевање већи него икада.

Одлазе из земље гдје су опљачкани и сви фондови и предузећа, гдје између политике, правосуђа и тајкуна стоји знак једнакости. Из земље у којој је већина онога што користимо, од путева, зграда, установа, још из времена Тита.

Из земље која не нуди ништа више од гомиле нелогичности, које вријеђају интелигенцију, и огромне фрустрације... И те константне мржње и страха, које деценијама уназад потпирују политичари.

И док расте број оних који одавде дословно бјеже у потрази за бољим животом, све их више доноси одлуку и да се овдје дефинитивно више неће враћати, осим можда као туристи. Тако све више појединаца, али и комплетних породица тражи испис из регистра држављана како би постали Нијемци, Аустријанци, Словенци…

Да је ријеч о озбиљној ситуацији најбоље илуструју подаци Министарства цивилних послова БиХ, према којима се 1996. године бх. држављанства одрекло тек 6 особа, а прошле године то је учинило њих 2.622.

Ситација поприма алармантне бројке када погледамо 27-годишњи период, од 1996. до данас бх. држављанства се одрекло чак 93.317. грађана! Или да је нестао један град величине Мостара.

Због чега се скоро 93.317 људи одрекло држављанства БиХ?

Због одрицања од држављанства БиХ је изгубила “један цијели град” и према незваничним подацима, овај тренд ће бити још израженији у овој и годинама пред нама.

У Министарству цивилних послова покушали смо дознати који су то разлози због којих се наши грађани одричу бх. држављанства и чији држављани најчешће постају. 

„У поступку одрицања од БХ држављанства странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или им је загарантовано стицање држављанства друге државе. У неформалним разговорима као стварне разлоге најчешће наводе право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству, радно-правни статус и слично“, каже за Буку помоћник министра за држављанство и путне исправе у Министарству цивилних послова БиХ, Милан Зјајић.

Додаје „Најчешће се одрицање вршило ради стицања држављанства  СР Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Црне Горе, Хрватске и Србије. Данска је у међувремену донијела нови закон по којем не тражи одрицање.

Споразум о двојном држављанству  БиХ има са Шведском, Србијом и Хрватском.  

Звиздићева апелација пропала

Уставни суд БиХ одбацио је прошле седмице, захтјев Дениса Звиздића за оцјену уставности члана 14 Закона о држављанству БиХ. За овај члан апелант сматра да је дискриминишући према некадашњим држављанима БиХ који желе да врате држављанство и утврдио да је ова одредба у сагласности са Уставом БиХ.

Звиздић је у вријеме подношења захтјева био други замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Уставни суд је у овој одлуци указао на то да свака држава има право својим уставом и законима одредити ко има право на њено држављанство, саопштено је из Суда БиХ.

Наведено је да држава има широко поље слободне процјене приликом прописивања услова за добијање држављанства и међународно право је у томе не ограничава.

"Уставни суд није уочио да се законодавац, прописујући спорне услове за враћање држављанства БиХ, кретао ван поља слободне процјене или да је ограничио неко друго право заинтересованих лица или да оспорене одредбе прописују критеријуме који су као такви произвољни", наводи се у саопштењу.

(Бука   Фото:Архив)