Све мање ђака у Републици Српској, школе се гасе

Све је мање ђака у школским клупама, посебно у подручним школама. Статистика показује аларманте податке у Републици Српској, број школа, углавном подручних, за пет година смањен је за 23, број одјељења за чак 81, док је број ученика истовремено мањи за 5.837.

Због мањка ученика, послије 99 година, врата школе у Горњем Јеловцу код Приједора су трајно закључана. Умјесто школског звона, разлијежу се мук и тишина.

У семберским селима нешто боља ситуација, али такође примјетан пад уписа. Подручно одјељење школе Доситеј Обрадовић у Средњим Загонима код Бијељине тренутно броји 13 ђака, док централна у Сувом пољу има 123 ученика.

"Тренд у посљедњих неколико година је негативан из године у годину се смањује број ученика и у централној и у подручној школи. С тим што смо ове школске године уписали 6 првачића што је значајно више у односу на прошлу годину или на претпрошлу када нисмо уписали ниједног ученика у први разред", каже за БН Бранка Стевановић, директор ОШ Доситеј Обрадовић у Сувом пољу.

Знамо да се неоправдано вежу предрасуде за подручне школе, па је важно нагласити да оне имају и бројне предности.

"Да ли имали два ученика или 32 идентично се спремате за ту наставу. Олакшавајућа је ствар да можете сваком ученику да се посветите довољно.  На примјер млађима је касније лакше јер су им неке ствари познате што чују онако у позадини, а старији се подсјете нечега то су учили прије па и то има своје предности", објашњава учитељица Сања Павлић.

Учитељи више раде са сваким учеником понаособ, па резултати не изостају. Алекса Мићић један је од ученика који похађа подручну школу са одличним успјехом. И поред добрих страна, села се гасе, а трендови показују да су пад наталитета и миграције главни кривци.

"Ако се мање дјеце рађа логично да ће и мање дјеце ићи у основну школу, самим тим то се рефлектује и на средње школе, на факултете, а наравно касније и на тржиште радне снаге. Све мање и мање имамо тих структуралних обиљежја становништва. Сада је случај да читаве породице одлазе у иностранство." наводи демограф Александар Мајић.

Док се школска звона гасе, аларм за узбуну звони. Да ли га чују надлежни?

Загорка Граховац, посланик Листе За правду и ред у НС Републике Српске подвлачи да би прва ствар требала да буде заустављање одлива становништва под сваку цијену, а онда кренути даље полако у рјешавање проблема.

Директорица Стевановић, оцјењује да сви ми заједно треба да радимо на томе да одржимо живот на селу кроз улагања у школе и у остале садржаје који су потребни за функционисање једне породице са дјецом.

Са сваком затвореном школом, остаје празнина коју је тешко попунити. Зато је крајње је вријеме да надлежни предузму кораке за враћање живота на село, јер ако се негативни трендови наставе неће само села остати пуста, већ и градови.

(БН)