Нема више јефтине хране: "Цијене ће расти до 100 %"

Ако трошкови пољопривредне производње наставе да расту током 2023. године због раста цијена енергената и ђубрива, то би, у комбинацији са ограничењима увоза хране из Русије и Украјине, могло да значи да ће храна бити скупља од 60 до 100 одсто него 2021. године, Британци, а њемачки научници закључују у раду објављеном прошлог децембра у часопису Натуре Фоод.

Тачније, њихове процјене су да ће драстичне цијене хране потенцијално створити између 61 и 107 милиона људи у свијету који су званично неухрањени, али и нешто много горе – између 416 хиљада и милион и 100 хиљада додатних смрти повезаних са лошим навикама у исхрани.

Ера јефтине хране, закључује овај лист, је завршена и то би могло имати несагљедиве посљедице за све оне у ланцу који имају мање могућности да обезбиједе сопствену исхрану, а посебно ће бити угрожени становници субсахарске Африке, гдје ће се повећавати разлике међу људима и државама.

Лист истиче да је наука до сада ријетко анализирала на који начин растуће цијене енергената и ограничења увоза утичу на инфлацију, нити какве посљедице могу имати на људе у погледу исхране, а да би дошли до коначних бројки, научници су предвидјели четири различита сценарија почев од од оног гдје цијене остају на нивоу 2020/2021. до сценарија у коме долази до драстичног повећања цијена енергената у комбинацији са наставком увозних ограничења.

Истраживања су показала да поскупљење енергената, а самим тим и поскупљење пољопривредне производње, имају далеко веће посљедице на раст цена хране него ограничења увоза. Први, објашњава се, чини пољопривредну производњу изузетно скупом јер зависи од горива, гријања, механизације и ђубрива, док се значај ограничења увоза пшенице из Русије и Украјине, тврде, често прецјењује.

Лист тврди да званична статистика показује да руски и украјински извоз пшенице у глобалној производњи пшенице и житарица уопште учествују само са 7,6 односно 3,6 одсто, а да је комплетна тренутна свјетска залиха пшенице једнака петогоодишњој количини руског и украјинског извоза, што свијету даје довољно времена да се припреми и изврши суштинске промјене у начину производње хране.

Уз то, ера јефтине хране, упозорава се, имала је бројне мане – велики број гојазних људи и значајан негативан утицај на климатске промјене, па се период инфлације може посматрати као шанса за напредак кроз смањену употребу штетних ђубрива, смањење расипања хране, али и прилика за иновације.

"Сви они који теже да се што пре врате моделу из 2021. пропуштају прилику за напредак", напомиње лист, који предлаже координисане и организоване акције како би свијет што лакше и што брже пребродио кризу и измишљају нове моделе производње хране. "У свијету има довољно хране, али је упитно колико ће људи моћи да приуште", закључује лист.

(Мондо Фото: Илустрација/ цбц.ца)