Њемачка планира да удвостручи број радних виза за ЗБ

Немачки синдикати у вези са тим упозоравају да би страни радници могли да буду злоупотребљени као јефтина радна снага на своју штету, али и на штету осталих радника.

Чланица управног одбора Савеза немачких синдиката (ДГБ) Евелин Редер упозорила је да су радници мигранти у великој мери зависни од послодавца за којег раде јер им је уз радно место везана дозвола боравка, што код њих изазива страх да ће бити враћени, ако не буду послушни. 

Осим тога, радници мигранти често не говоре немачки и нису информисани о својим правима, тако да пристају на услове рада који су лошији од законски прописаних, истакла је Редер.

Према њеним речима, запошљавање иностраних радника треба дозволити само у предузећима која имају колективни уговор. 

Због сталног недостатка радне снаге у земљи, немачка влада планира либерализацију законодавства о радној миграцији, а део тог пакета је и тзв. "западнобалканско правило" о којем би требало да расправља 1. марта. 

Тим правилом предвиђене су две битне промене: са једне стране би требало да буде укинуто ограничење важења те мере до краја 2023, односно убудуће би то требало да постане трајно правило. 

Са друге стране, предвиђа се удвостручење квоте за радне мигранте са Западног Балкана - са садашњих 25.000 годишње на 50.000.

"Западнобалканско правило" је уведено након великог избегличког таласа 2015. и 2016. године, а циљ је био решавање два проблема: спречавање неконтролисаног доласка тражилаца азила и ублажавање мањка радне снаге.

Тих година је у Немачку стигло више од милион избеглица, пре свега из Сирије, али и велики број људи са подручја Западног Балкана - из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Србије.

Док су сиријске ратне избеглице по правилу брзо добијале азил, само око пет одсто миграната са Западног Балкана добило је азил.

Три четвртине радника у Немачкој са Западног Балкана ради на градилиштима, у угоститељству и пружа негу старијим и болесним особама. 

(Тањуг Фото: Илустрација/Архива)