Украјинско-руски сукоб нагризао привреду и мир

Двадесет четвртог фебруара биће годину дана како је почео сукоб који је подијелио свијет. Семафор говори јасно, украјинско приморје под руском је заставом, док су бројни градови обојени украјинским бојама.

Запад сатанизује Русију, а истовремено, силном артиљеријом коју допрема Кијеву – уништава Украјину. Питање је како ће се сукоб наставити с обзиром на мијешање западних сила и све већу руску одлучност и жељу за побједом, поручили су учесници емисије Глобално на БН телевизији.

„Сјећам се да се говорило да ће рат трајати три дана, да ће се људи предати, али на крају се то није десило. Видимо после годину дана да Украјина контролише више територија него што је контролисала у марту прошле године. Најважнији је на крају резултат на семафору и гдје се вије украјинска а гдје руска застава. “ говори Димитрије Милић из Новог трећег пута

„Ситуација се стабилизовала и од почетка децембра, Русија има иницијативу на фронту, и изгледа да ће после Соледара пасти и Бахмут, али како пратим фронт Русија је у напретку.“ наводи др. Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду

Низ околности свјетске политике и западних сила довео је до сукоба. САД имају велику одговорност у рађању овог рата, а Украјина жељом да буде ближа западним интеграцијама, изазвала је љутњу Русије, мишљење је гостију емисије Глобално.

„У америчком је интересу да подржава Украјину јер тиме с једне стране слаби Русију а са друге стране даје примјер другим државама које су се опредијелиле да буду на прозападном курсу да да неће бити остављене на цједилу. Трамп је први предсједник који је наоружавао Украјинуи у чије вријеме је украјинска војска реформисана по НАТО стандарду. Да нема западног интереса, Украјина би се бранила сама. “ говори Димитрије Милић из Новог трећег пута

Осим интереса западних сила, ту је и интерес Русије, а Украјина на крају, стиче се утисак да добија функцију жртве свјетских велесила, каже Милић. Ипак, као проруски орјентисан, Петровићево мишљење је да је у борби истока и запада, западни циљ докрајчити Русију, па чак и ако је цијена, брисање историје.

„Ако се Украјини забрани историја, укине употреба матерњег руског језика, отму цркве, наравно да је намјера Кијева била да велики број људи свари у тај атируски дискурс.“ наводи др. Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду

Донедавни западни савезници попут Саудијске Арабије, Турске и бројних других земаља још увијек блиско сарађују са Русијом и не уводе јој санкције. То је очит знак да се свјетски поредак мијења и да ће након окончања ратног сукоба, САД и НАТО алијанска спасти са свјетског трона, закључује др. Петровић.