Ова земља је искоријенила дрогу и алкохол у школама

Наиме, у посљедњих двадесетак година на Исланду је драстично смањено конзумирање алкохола, дрога и цигарета код младих након што су уведене системске мере бриге.

У анкетама из 1998. чак 42 одсто 15-годишњака и 16-годишњака из ове земље одговорило је да у претходног мјесеца бар једном били пијани. Колико су делотворне биле мјере владе најбоље показује чињеница да је у 2016. тај проценат спао на само пет одсто. Број корисника марихуане овог узраста смањио се са 17 на седам одсто, а број пушача са 23 на само три.

Све је почело кад је Инга Дора Сигфусдотир, истраживачица са Универзитета на Исланду, сазнала за активности америчког професора психологије Харвија Милкмана. Милкман је, наиме, почетком деведесетих у својој докторској дисертацији дошао до закључка да је одавање пороцима код младих последица покушаја да се изборе са стресом.

Након објављивања поменуте докторске дисертације, професора је ангажовао Национални институт за болести зависности од дрога у САД да као један од истраживача помогне у системском рјешавању проблема зависности добијањем одговора на следећа питања:

Зашто млади почињу са употребом дрога?

Зашто настављају да их користе?

Када млади долазе до стадијума да постају зависни од дрога?

Када престају да користе дроге?

Када се поново враћају дрогама?

Резултати овог истраживања довели су до државног гранта од преко милион долара, а тим новцем је 1992. финасиран пројекат „Само-откривање“, који је за основу имао потенцијално решење проблема зависности.

Истраживање је показало да разлози за наставак коришћења супстанци које воде у зависност имају везе са хемијским промјенама у мозгу који генеришу ове супстанце. Зависност се развија управо жељом за понављам тих промјена у мозгу.

(Задовољна.рс)