Хрватска не жели жицу на граници према БиХ

Оно што је прије неколико година била за Европску унију црвена црта, финансирање постављања бодљикаве жице на спољну границе, сада је идеја која има све већу подршку, пише Јутарњи лист.

Позиви о ограђивању жицом граница, како би се тиме спријечила масовна илегална миграција, не долазе само од крајње деснице већ све више и од традиционалних странака центра.

Аустрија, земља која је лани највише била на удару илегалне миграције, отворено тражи да се новцем ЕУ финансира и ограђивање граница жицом. Притом се прије свега мисли на границу између Бугарске и Турске. Ту идеју отворено заступа и предсједник Европске пучке стране Манфред Вебер.

Иако досад није споменута спољна граница Хрватске према БиХ и Србији као посебно проблематична, ако се настави талас долазака преко те руте, и та ће граница постати проблем и за РХ и за ЕУ.

Но Хрватска, поготово када је ријеч о БиХ, не жели границу претворити у тврђаву. Рекао је то у Бриселу премијер Андреј Пленковић.

Управљања миграцијама и снажна заштита спољних граница Европске уније била је главна тема на самиту Европског савјета који је завршен јуче у раним јутарњим сатима. Након састанака које су имали с украјинским предсједником Володимиром Зеленским, готово током цијелог дана у четвртак, током вечери и ноћи лидери су највише времена посветили управо миграцијама.

Према ријечима француског предсједника Емануела Макрона, "атмосфера је била прилично помирљива", али и даље постоје велике разлике међу земљама чланицама.

Све се земље слажу у начелу да је потребна боља заштита граница и већа солидарност међу чланицама ЕУ, али и даље је терет неравномјерно подијељен, пише Јутарњи лист.

(Јутарњи лист / Фото: Архива)