Ова предузећа су највећи дужници у Републици Српској

Према њиховим подацима на дан 31. децембар 2022. године стање спољног дуга јавних предузећа и Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) РС износи укупно 1,013 милијарди марака.

- На дуг ИРБ-а отпадају 106,4 милиона КМ, а на јавна предузећа 907,1 милион марака - нагласили су у Министарству финансија.

Највећи дужник је предузеће “Аутопутеви РС” које има обавезе тешке 520,7 милиона марака, а на другом мјесту налази се МХ “Електропривреда” чији је спољни дуг тежак 245,1 милион КМ.

- “Жељезнице РС” дугују 78,1 милион КМ, а “Путеви” 44,3 милиона КМ. Преостали износ дуга од 18,9 милиона марака односи се на комунална предузећа - појаснили су у Министарству финансија.

У “Аутопутевима” појашњавају да се комплетан износ спољног дуга односи на кредите који су подигнути за реализацију и изградњу пројеката, односно аутопутева.

- Све те обавезе редовно измирујемо. Не бисмо могли добити кредите да нисмо у могућности да их враћамо. Задужења ка иностраним кредиторима отплаћујемо од акциза које лијежу на наш рачун. Банке увијек процјењују да ли ће нам одобрити кредит на основу прилива од акциза и тренутне задужености - наглашавају у “Аутопутевима”.

- “Аутопутеви РС”   520,7 милиона

- “Електропривреда РС”   245,1 милион

- “Жељезнице РС”   78,1 милион

- “Путеви РС”   44,3 милиона

- комунална предузећа   18,9 милиона

Спољни дуг предузећа на крају 2022. године (у КМ)

Појашњавају да са друге стране новац који зараде од наплате путарине на аутопутевима усмјеравају за исплату плата радницима те редовна одржавања и остале набавке неопходне за нормално функционисање.

- Дакле, од акциза враћамо кредите, а путарине користимо за плате радника и редовна одржавања. По основу акциза годишње добијемо око 120 милиона марака, а око 30 милиона од путарине - наводе у “Аутопутевима”.

Економисти наводе да је новац у БиХ који је намијењен за изградњу аутопутева и путева РС највећим дијелом усмјерен у буџете ентитета, док се са друге стране јавна предузећа задужују за градњу аутопутева.

- Јавна предузећа транспортног сектора најчешће се задужују због изградње и одржавања система. Са друге стране ми имамо приливе и од регистрације возила те акциза за коришћење аутопутева, али и акциза на гориво.

По том основу од 2006. године па наовамо прикупљено је око 15 милијарди марака. Тај новац није отишао за градњу аутопутева, осим онај посебан дио намета који износи 0,25 фенинга, а који је додат на гориво.

Само тај новац се уплаћује директно путарским предузећима, а остатак заврши у буџету за финансирање текуће потрошње - рекао је економиста Зоран Павловић.

(Глас Српске Фото:Архив)