Куповина мира: Синдикатима ЕРС-а дати милиони марака

Наши саговорници тврде да је ријеч о куповини радничког мира, али и губитку синдикалне независности у околностима када њихово функционисање плаћа управа. Са друге стране, синдикалци у енергетском сектору у томе не виде ништа спорно, позивајући се на договор и колективни уговор.

А по колективном уговору из јуна 2021. године ЕРС се обавезао да на укупан износ бруто плата радника, њих 8.900, годишње уплати 0,4 одсто синдикату.

Претходним уговором плаћали су још и више, односно 1,25 одсто, с тим да новац нису давали у фази преговарања између два уговора.

У ЕРС-у тврде да им је то обавеза.

“Послодавац је у обавези да на име организоване социјалне и хуманитарне помоћи, превенцију радне инвалидности и рехабилитацију радника, културних и спортских активности радника, као и лијечење радника, на рачун синдикалних организација у систему ЕРС уплати новчана средства”, кажу они.

Додају да је предуслов за пребацивање новца да Синдикалне организације да, у року од 30 дана од дана потписивања колективног уговора, донесу посебан правилник који ће утврдити услове и критеријуме за расподјелу средстава.

Предсједник Синдикалне организације Рудника и термоелектране Гацко, Жељко Тепавчевић тврди да то није новац синдиката, већ радника, па тако у њиховом случају овај закон није прекршен.

Он каже да Синдикална организација РиТЕ Гацко не добија никакав новац ни од Управе РиТЕ Гацко ни од Управе МХ ЕРС, те да смо погрешно информисани или намјерно дезинформисани.

“Ова средства се за горе наведене намјене распоређују према посебном Правилнику којим су утврђени услови и критеријуми као и дефинисан начин подношења захтјева од стране радника у зависности да ли се ради о лијечењу, превенцији радне инвалидности, бањској рехабилитацији или је ријеч о организованој хуманитарној помоћи или помоћи социјално угроженим радницима”, каже Тепавчевић.

На констатацију да је ово једини колективни уговор у Српској са оваквим одредбама, он одговара да то показује снагу синдиката и вјештину преговарања.

“Радници су једини корисници ових средстава, а ми смо тражили и повећање овога износа јер је пуно радних мјеста са отежаним условима рада, а трошкови лијечења и трошкови бањске рехабилитације се из године у годину повећавају што нам задњих година представља проблем да изађемо у сусрет свим захтјевима радника”, закључио је Тепавчевић.

Посао синдиката није лијечење радника
Радници у другим јавним предузећима у Српској на овакве бенефите не могу рачунати.

“Наш основни извор финансирања је чланарина на добровољној бази. Предузеће нам не  помаже финанансијски нити је то икад радило. Углавном гледају да нас разбију и подијеле”, казао је за ЦАПИТАЛ предсједник Јединственог синдиката Шума Републике Српске Душан Марковић.

У Транспаренцy интернатионалу (ТИ) БиХ сматрају да се синдикати требају финансирати првенствено из чланарина или других сопствених извора.

Сматрају да би се свако давање послодавца према закону могло сматрати контролом синдиката, због чега је, како оцјењују, такво понашање недопуштено.

“Нарочито је такво понашање недопуштено у масовним синдикатима са бројним чланством које због бројности чланарина може бити независно и дјеловати без финансијског условљавања у најбољем интересу радника”, казао је Дамјан Ожеговић из ТИ БиХ.

Петровићеви милиони коштају

Иначе, генерални директор ЕРС-а Лука Петровић се не либи да синдикалцима скрене пажњу о томе колико новца су добили у посљедњих неколико година.

Тај аргумент спремно потегне када се нека од синдикалних организација усуди побунити и затражити већа права.

Тако је 2021. године незадовољан њиховим захтјевима, запријетио да би новац који дају синдикату требало преусмјерити у хуманитарне сврхе.

“Не вјерујем да су радници видјели те паре”, поручио је тада Петровић, задајући шамар синдикалистима који се бране да то „нису синдикалне паре, већ радничке“.

(Цапитал)  Фото:Директ портал