ПОТРЕБНА ПОМОЋ: Четворо дјеце без дома због пожара

За годину дана живот се за породицу Јовић окренуо наопако. Најприје болест главе породице, карцином коштано-зглобног система који је брзо метастазирао и 30-годишњи отац четворо дјеце је изгубио битку са животом 21. јануара. Како невоља никада не долази сама, само неколико дана, док су се још сви опорављали од трагедије, у изнајмљеној кући избио је пожар, у соби гдје су боравила дјеца.

“Касно навече, у дневној соби смо сједили. Мала цурица је истрчала из собе и рекла ми је: “Мама, нешто гори у соби!” Ја сам изашла, притрчала, читава соба је већ била у пламену. Мој брат је пришао и држао врата од собе како бих извела дјецу из куће, у ауто, а ауто сам помјерила код комшије, јер сам се плашила експлозије. Брат је покушавао нешто да угаси док нису стигли ватрогасци. Узрок је инсталација од неког лустера”, каже мајка, 28-годишња Тамара Лукић.

У неколико минута остали су и без оно мало што су имали. Гардебора, дјечије ствари, прибор, све се претворило у гар. Тамара каже да осим неколико комшија, нико им се није јавио да помогне. 

“Све је то за дјецу додатни стрес, нису се још привикли ни да им је тата умро. Знали су да је болестан, али не и да ће умријети, за тако мало времена остали су и без родитеља и без ствари које воле и за које су везани”, додаје кроз сузе Тамара.

Сада Тамара са четворо дјеце, заједно са мајком и њеном најмлађом кћерком, живи код тетке. Њих десеторо у 40 квадрата. Дјеца иду у школу, како не би пропуштала градиво. 

“Мени је и најбитније да нико није страдао, а материјално… надам се да ћемо надокнадити, да ћемо наћи нови дом, да ће се наћи неки добри људи”, вапај је ове младе мајке.

Малишани, несвјесни ситуације у којој су се нашли, у својој дјечијој разиграности преврћу по гарежу, траже ствари и опрему и радују се свакој која је остала читава. Најмлађи Стефан срећан је што је нашао цуцлу и лопту. 8-годишњи Спасоје извлачи иконе. Најсрећнији је што су оне остале нетакнуте.

“Највише ми је жао, имала сам опрему фудбалску и више немам, али даће нам тренер. Сад смо код тетке, а кад нађемо кућу онда ћемо тамо”, каже 6-годишња Александра Јовић.

Деветогодишњи Адреј је пронашао очеву слику. Брише је.

“Он је мене увијек водио на турнире и говорио ми да се не плашим и да играм срцем. Сад још памтим шта ми је говорио кад ме водио на турнире и шта ми је причао. Имао сам и опрему и дрес, то је све изгорјело, али знам да ће ми тренер дати нови дрес и опрему”, додаје.

Породица живи од дјечијег додатка, кирију су плаћали 250 марака. Тамара не ради, јер брине о малишанима. Док је супруг био жив, каже, никада им туђа помоћ није била потребна, он је радио и план је био да саграде сопствени дом. Али, болест и смрт их је зауставила на пола пута. Малишани су тек на почетку свог, беспомоћни у сплету тешких околности у које их вртлог живота заробио. Они заслужују нормалне услове за живот, а ми им то можемо обезбиједити, ако се присјетимо да је човјеку први задатак – да буде човјек. 

Уплате за помоћ из БиХ:

Адико банка:

5520001948489891

Тамара Лукић, Бијељина.

Уплате за помоћ из иностранства:

Интермедиарy Институтион:

ЦИТИИЕ2X

ЦИТИБАНК ЕУРОПЕ ПЛЦ ДУБЛИН

1 Н WАЛЛ QУАY, НОРТХ ДОЦК, ДУБЛИН,

ДУБЛИН,

Аццоунт wитх Институтион:

ХААББА2Б

Аддико Банк а.д

Алеја Светог Саве 13

78000 Бања Лука

Босна и Херцеговина

Бенефициарy Цустомер:

БА395520371948495547

ТАМАРА ЛУКИЋ

БАЊАЛУЧКА 26

БРЧКО ДИСТРИКТ

Број телефона: 064/40 85 415 Тамара Лукић.

(БН) Фото: БН