Подмићивање било под надзором Стевандића?!

Када је 15. септембра 2021. године око 11.30 сати полиција упала са налогом за претрес у Институт за јавно здравство РС (ИЈЗ) у Бањалуци, тадашњег директора Бранислава Зељковића позвала је службеница у Институту, а он је поручио да ’долази брзо’. Међутим, више се није јављао на телефонске позиве.

Тек четири сата касније, у 15.35 сати, послао је СМС поруку садржаја: ’Тек сам сад ухватио мрежу. Јавите колегама из МУП-а РС да сам ван БиХ на прегледу’“, изјавила је тужитељка Републичког јавног тужилаштва Сања Тадић-Стојисављевић у наставку суђења у предмету „Корона уговори“ одржаном 13. фебруара у бањалучком Окружном суду.

МАСКЕ СКУПЉЕ 1500%

Заправо, Зељковић је, према изворима Журнала, знао да ће полиција доћи тај дан, као и да постоји налог за његово хапшење, па је побјегао у Београд, под изговором да иде на љекарски преглед, надајући се да ће га његови политички покровитељи из власти заштитити од хапшења. У Београду је тог 15. септембра 2021. године био и Зељковићев страначки шеф, предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић, који је тамо присуствовао прослави Дана српског јединства. Када је постало јасно да га не могу спасити ни одлазак у Београд ни наводни љекарски преглед, али ни притисци појединих политичара на Републичко јавно тужилаштво, Зељковић се вратио у БиХ, гдје је у касним вечерњим часовима ухапшен на граничном прелазу Градишка. Није се предао, како је то раније објављено у медијима, већ је ухапшен.

Бранислав Зељковић и још четворица оптужених у „Корона набавкама“ оптужени су да су за вријеме пандемије Цовид-19 малверзацијама у јавним набавкама медицинске опреме оштетили буџет Републике Српске за више милион и 300 хиљада КМ. Зељковић је оптужен и за примање мита. Осим њега, оптужница је подигнута против директора бањалучке фирме „Процонтрол“ Славка Бојића, директора „Промединга“ из Лакташа Драгана Дубравца, директора туристичке агенције „Травел фор фун“ из Бањалуке Саше Марковића и бившег директора „Синекс лабораторија“ Санија Црљића.

У Републици Српској је 3. априла 2020. године уведено ванредно стање због пандемије корона вируса. То је требало да значи брже доношење прописа и уредби са законском снагом како би се ентитетске власти ефикасније носиле с пандемијом. Испоставило се, међутим, да је ванредно стање омогућило многима да током пандемије из буџета незаконито извуку милионе марака под егидом хитних набавки медицинске и заштитне опреме. Да су „корона набавке“ често биле „лов у мутном“, на суђењу Зељковићу и осталима потврдио је свједок Драган Обрадовић, начелник Службе за економско-финансијске послове у ИЈЗ РС.

Он је навео да је, према закључку Владе РС, ИЈЗ био задужен за све јавне набавке за потребе здравственог система РС, откривајући да је Комисија за набавке комплетну документацију о набавкама добијала ретроактивно, са већ потписаним уговорима на којем је био факсимил директора Бранислава Зељковића. Ријечју, Зељковић је све унапријед договарао, а Комисија је служила само да то формално потврди.

Када је ријеч о набавци 50 хиљада медицинских заштитних маски, које се помињу у оптужници, Обрадовић је навео да је понуду прво дала Бојићева фирма “Процонтрол”, да би потом била достављена понуда групе понуђача - односно “Процонтрол”-а и “Промединг-а”, што је супротно одредбама о преговарачком поступку Закона о јавним набавкама РС.

„Тада је већ била завршена набавка. Добио сам предмет и сва акта су била завршена, па чак и уговор. Ту су били и записници и све“, рекао је Обрадовић.

Већ тада му се упалила „црвена лампица“, а одлучио је да више не буде судионик тако осмишљеног процеса јавних набавки када се ИЈЗ медицинска одјела почео да набавља од туристичке агенције „Травел фор фун“. О обиму корупције говори и податак да су набавне цијене заштитних маски увећане десетине пута.

Тужитељка Сања Тадић-Стојисављевић тврди да Републичко јавно тужилаштво располаже вјеродостојним и кредибилним доказима да је Зељковић починио најтежи облик кривичног дјела злоупотреба службеног положаја.

“Новац свих грађана Републике Српске, у једном тешком периоду, кориштен је нерационално. Укупна штета причињена буџету износи преко 1,3 милиона КМ“, казала је тужитељка.

Она је на претходном рочишту, одржаном 6. фебруара, изјавила како се Зељковић током саслушања у истрази бранио да „није знао“ шта се дешавало у ИЈЗ РС, иако је био први човјек те јавне установе?!! Тужитељка је открила да су међу доказима које посједује против Зељковића и вибер поруке, које су откриле да Зељковић није говорио истину када је тврдио да Бојића не познаје и да је с њим комуницирао само путем е-маила.

„Форензичким вјештачењем порука прибављених од Вибера Луксембург из телефона оптужених, јасно се види да се Бојић два дана прије обратио Зељковићу за набавку 50.000 маски. Тада је Зељковићу написао, цитирам: ’Само нигдје не иди са цијеном, док се не дефинишете’, на шта је Зељковић одговорио потврдно“, нагласила је Тадић - Стојисављевић.

Поручила је да ће тужилаштво доказати да је одлука о покретању ове јавне набавке донесена тек након што су договор о њој постигли Зељковић и Бојић, а као посебно проблематично истакла је то што се Бојићева фирма „Процонтрол“ бави инжињерском дјелатношћу и уопште нема дозволу за прометовање медицинских средстава. Осим уговора, тендерске документације, токова новца потврђених путем банкарских трансакција, вибер преписке, Зељковићу у прилог не иду ни изјаве осталих оптужених које су дали током истраге.

Тако је оптужени Драган Дубравац изјавио да је Бојић од њега тражио да „некоме да 85.000 КМ“, након што на њихов рачун легне новац од ИЈЗ РС.

„Након што је Институт уплатио износ, Дубравац је према упутама Бојића новац дао Биљани Амиџић, што ће она потврдити током саслушања у својству свједока“, рекла је републичка јавна тужитељка.

Зељковића посебно терети изјава власника туристичке агенције „Травел фор фун“ Саше Марковића, који је признао тужилаштву да је по основу набавке медицинских одјела Зељковићу у просторијама странке Уједињена Српска исплатио 250.000 марака.

КО ЈЕ ЗНАО ЗА ПОДМИЋИВАЊЕ?

Према изворима Журнала, управо због примопредаје новца у страначким просторијама, на мети Републичког јавног тужилаштва врло лако би се могла наћи и  „Уједињена Српска“ и њен лидер Ненад Стевандић. Према нашем извору, постоје сумње да је Зељковић новац од Марковића, али и од Бојића и Дубравца, узимао у страначким просторијама по налогу партијског шефа, што би требало да докаже истрага о новчаним трансакцијама и уплатама на рачун странке, уколико истрага крене и у том смјеру. Стевандић је за вријеме пандемије корона вируса био Шеф тима за праћење спровођења мјера Републичког штаба за ванредне ситуације.

Одбрана оптужених демантовала је све наводе тужилаштва, поступке својих брањеника правдали су ванредним околностима, притиском, страхом од корона вируса, хитношћу, нуждом, „дивљим западом“ на тржишту медицинске робе… Адвокати су на последњем суђењу говорили и о износима набавки који су „неосновано напуцавани“, а цијели случај су покушали представити и као завјеру против њихових клијената и постојању „фрапантних података о онима који су кумовали оптужници“.

Из тужилаштва је раније саопштено да је након проведене врло сложене истраге, а на основу више од 2.000 материјалних доказа, саслушања стотину свједока, провођења форензичких вјештачења мобилних телефона осумњичених и финансијских вјештачења, те бројних других доказа, утврђено не само грубо кршење процедура јавних набавки, већ и коруптивне радње Бранислава Зељковића и осталих осумњичених. Набавком медицинске опреме по вишеструко већим цијенама од набавних, које је у име Института проводио по претходном договору са другим осумњиченима, Зељковић је прибавио себи противправну имовинску корист од најмање 335.000 КМ, Саши Марковићу и „Травел фор фун” од 578.780 КМ, Славку Бојићу и „Процонтрол“ од 241.562 КМ и Санију Црљићу и „Синекс лабораторији“ од 28.700 КМ, наведено је у оптужници.

Тужилаштво је најавило да ће током поступка саслушати 70 свједока и извести више од 2.400 материјалних доказа. Уколико се докаже кривица, тужилаштво је затражило да се од оптужених одузме имовинска корист од близу милион марака.

Зељковић је, прије него што је као кадар УС у априлу 2019. године именован за директора ИЈЗ РС, био на функцији извршног директора за уговарање здравствених услуга и јавне набавке у Фонду здравственог осигурања Републике Српске. Са те функције је смијењен у фебруару 2019. године због афере „Пелене“ (набавка неквалитетних пелена из Албаније за тешке болеснике и особе са инвалидитетом).

Извори Журнала наводе да је Зељковићева каријера напредовала захваљујући, прије свега, његовој супрузи Мирели Кајкут-Зељковић. Она је заједно са Стевандићем 2015. године напустила СДС и учествовала у формирану Уједињене Српске. Након што се та странка приклонила владајућем блоку у РС, у партију је учланила и мужа Бранислава, чија је каријера почела нагло да напредује. Све до тренутка када се због „корона набавки“ завршио иза решетака.

Хапшење и вишемјесечни притвор Зељковића нису омели његову супругу Мирелу у политичком ангажману, па је тако на прошлогодишњим општим изборима освојила нови мандат у Народној скупштини РС. Зељковићев страначки шеф Стевандић је добио функцију предсједника Народне скупштине РС.

(Зурнал.инфо)