Кристијан Шмит наметнуо још једну одлуку

Одлука гласи::

Бр. 08/23

Користећи се овлаштењима која су високом представнику дата чланом В Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општг оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења поменутог Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан ИИ. 1. (д) горе наведеног Споразума, према којем високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;

Позивајући се на став XИ. 2. Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) и “мјере у сврху осигурања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;

Позивајући се на став 4 Резолуције 1174 (1998) Савјета безбједности Уједињених нација од 15. јуна 1998. године, према којем Савјет безбједности, у складу с поглављем ВИИ Повеље Уједињених нацијада “…понавља да је високи представник коначни ауторитет за тумачење Анекса 10 о цивилној имплементацији Мировног уговора и да у случају спора може давати своја тумачења и препоруке, те доносити обавезујуће одлуке, како год оцијени да је неопходно, о питањима која је образложило Вијеће за имплементацију мира у Бону 9. и 10. децембра 1997. године”

Констатујући да су и међународни и домаћи судови пресудили да је у Сребреници почињен геноцид;

Присјећајући се Одлуке високог представника од 25. октобра 2000. године, којом се трајно одређује земљишна локација у Поточарима у општини Сребреница за мезарје и светиште на којем ће се подићи спомен обиљежје онима који су страдали у јулу 1995. године у Поточарима/Сребреници;

Констатујући да је, према наведеној Одлуци од 25. октобра 2000. године, високи представник, у складу с важећим домаћим законодавством, намјеравао основати фондацију или удружење у циљу трајног управљања мезарјем и спомен обиљежјем те осигуравања њиховог првобитног финансирања;

Имајући у виду да је Фондација Сребреница–Поточари Спомен обиљежје и мезарје, установљена Одлуком високог представника, бр. 102/01 од 10. маја 2001. и уписана у Регистар фондација од јавног интереса, рјешењем Министарства цивилних послова и комуникација Босне и Херцеговине бр. 01/6–166–1–МП/02 од 11. децембра 2002. године;

Даље узимајући у обзир Одлуку високог представника од 25. јуна 2007. године, којом се доноси Закон о Меморијалном центру Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године, којом је установљен Меморијални центар Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године као правни слиједник Фондације “Сребреница–Поточари”, Спомен обиљежје и мезарје, и надовезујући се на процес који су иницирали моји претходници;

Свјестан значаја који успостава мезарја и спомен обиљежја има у погледу затварања болног поглавља за жртве као и у погледу остваривања помирења у Босни и Херцеговини и у региону, путем којег ће се потом промовисати трајан мир;

Потврђујући, уз дубоко жаљење, да велики број жртава убијених у Сребреници/Поточарима и даље остаје да се пронађе и ексхумира са још увијек непознатих мјеста;

Потврђујући такође да је на Босни и Херцеговини да осигура да се коначно мјесто починка и локација за спомен обиљежје за оне који су нестали у наведеном геноциду утврди и да се њиме долично управља;

 Свјестан такође неопходности сталног подсјећања на то да ниједан геноцид нигдје и никада не би смио бити почињен против било којег народа;

Поштујући марљиво залагање у остваривању помирења и обиљежавању сјећања од стране оних који су у геноциду изгубили своје најмилије, своје мајке, очеве и дјецу;

С обзиром да се Меморијални центар такође финансира донацијама и прилозима донатора, те да су та средства, која су депонована на рачунима код комерцијалних банака, према члану 26. Одлуке високог представника којом се доноси Закон о Меморијалном центру Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године од 25. јуна 2007. године, намијењена искључиво у сврху пројеката укопа и подизања нишана;

С обзиром такође да, након пажљивог просуђивања и узимајући у обзир велики број жртава које још увијек нису достојанствено сахрањене, Управни одбор Меморијалног центра Сребреница-Поточари процјењује да је мање од половине средстава расположивих из донација неопходно резервисати за потребе пројеката укопа и подизања нишана, а да су Меморијалном центру Сребреница-Поточари хитно потребна и додатна средства за друге намјене како би вршио свој мандат и испуњавао своје циљеве, укључујући између осталог изградњу и одржавање центра, активности сарадње са сличним центрима, фондацијама и удружењима широм свијета, као и активности у провођењу његове улоге у промовирању истине о геноциду;

Имајући у виду то да би, утолико што је на самим донаторима да пристану и измијене намјену својих донација, свака интервенција у Одлуци високог представника морала одражавати сагласност донатора да измијене намјену својих донација и накнадну прерасподјелу тих средстава, чиме се од Управног одбора Меморијалног центра Сребреница-Поточари захтијева да тражи такву сагласност;

Свјестан кључне улоге коју Меморијални центар Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године има у процесу помирења у Босни и Херцеговини и региону као и у едуцирању младих генерација о најважнијој потреби да слиједе заједничко обећање да се такви догађаји “никад више” неће поновити;

Увјерен у потребу даљњег дјеловања како би се наставило с развијањем и проширивањем активности Меморијалног центра Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године, и то посебно оних у вези са сјећањем на геноцид и жртве с циљем да се спријечи порицање и ревизионизам, осигура превенција поновне појаве кршења људских права и допринесе помирењу;

Уз изразе захвалности особљу и волонтерима Меморијалног центра Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године на организацији укопа и на значајном раду који обављају како би допринијели помирењу;

Спреман да помогнем и подржим да се Меморијални центар Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године и даље развија;

Позивајући све у Босни и Херцеговини да заједно раде на изградњи боље будућности за све;

Узимајући у обзир, констатујући и имајући у виду све претходно наведено,

овим доносим сљедећу:

ОДЛУКУ КОЈОМ СЕ ДОНОСИ ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О МЕМОРИЈАЛНОМ ЦЕНТРУ СРЕБРЕНИЦА-ПОТОЧАРИ СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ И МЕЗАРЈЕ ЗА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА ИЗ 1995. ГОДИНЕ

Закон који слиједи и чини саставни дио ове Одлуке ступа на снагу како је предвиђено у члану 2. овог закона, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних увјета.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује на службеним интернетским страницама Уреда високог представника и у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.

Сарајево, 20. фебруара 2023.

Цхристиан Сцхмидт

Високи представник

Закон о измјенама и допунама Закона о Меморијалном центру
Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године

Члан 1.

У Закону о Меморијалном центру Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године (“Службени гласник БиХ”, бр. 49/07), члан 26. мијења се и гласи:

“Члан 26.

(Пренос власништва над банковним рачунима)

(1) Изузетно од одредаба члана 22. овог Закона, средства Фондације која су намијењена за пројекте укопа и подизања нишана, а депонована су на рачунима код пословних банака, остају на наведеним рачунима након преноса Меморијалном центру и у складу са ставом (2) овог члана, све дотле док се наведени пројекти не окончају.

(2) Поред тога, ова средства се уз претходну писану сагласност релевантног/релевантних донатора о намјени и износу средстава могу користити и за друге намјене поред пројеката укопа и подизања нишана, с тим да су осигурана средстава за све будуће пројекте укопа и подизања нишана. У друге намјене се у смислу ове одредбе нарочито убрајају активности за промовисање истине о геноциду.”

Члан 2.

(Ступање на снагу)

Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на службеној интернетској страници Уреда високог представника, или наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, који год од тих дана наступи раније.

(ОХР)