Додик и Орбан увели све пакете санкција Русији, Вучић ниједан

“Трава је увек зеленија код комшије”, гласи чувена америчка пословица којом би најбоље могао да буде описан и однос београдске интелектуалне чаршије према Србији и Србима у последњим деценијама.

Баш као што је лево крило те чаршије у другој половини прошлог века заљубљено гледало ка западним деловима бивше Југославије, посебно ка Загребу, где се у исто време ковао план за етничко чишћење Хрватске од Срба, баш као што им је данас симбол мултиетничности Сарајево, где помахнитали исламски фанатици ножевима јуришају на децу из Србије, ништа боље ни мање слепо код очију није ни десно чаршијско крило, које се ових дана диви храброј и независној политици Виктора Орбана и Милорада Додика када је реч о односу према рату у Украјини.

Тако је, примера ради, новинар Ђуро Билбија у једној телевизијској емисији устврдио да је “Орбанизација света већ у току” и да је “Орбан будућност многих европских земаља”.

На констатацију водитеља да тренутно “не видимо ниједну (земљу) која може да се супротстави”, реаговао је други саговорник, новинар Драган Вујичић, речима: “Па ево, погледај Србију, човече, Србија има најхрабрији став”!

Водитељ је ову констатацију прећутао, али колега Билбија није, па је, још једном демонстрирајући склоност београдске чаршије да игнорише или не жели ни да сагледа чињенице, устврдио: “Милорад Додик је наш Орбан у суштини, то је орбанизам”.

Нико не спори бунтовну реторику Виктора Орбана и Милорада Додика, наш народ би рекао “брецање”, али чињенице говоре да су и Мађарска и Република Српска, упркос гунђању, послушно увеле санкције Владимиру Путину и у пракси раде све што Запад од њих тражи.

Баш као што лева чаршија у другој половини прошлог века није видела зло које се спрема Србима у Загребу, баш као што данас не види линчовање српске деце у Сарајеву, баш као што не констатује чињеницу да у њиховом Београду кроз сва зла која су нам се десила длака са главе није зафалила ниједном госту, а камоли детету, који су у нашем граду увек срдачно и домаћински дочекивани, ма одакле да су дошли, тако ни десна чаршија не (жели да) види чињенице када је реч о Русији и рату у Украјини.

А чињенице су неумољиве и очигледне: И Орбанова Мађарска и Додикова Република Српска, кроз институције БиХ, увеле су СВЕ пакете санкција Русији. Србија ниједан. И Орбанова Мађарска и Додикова Република Српска гласале су за СВЕ резолуције против Русије у Уједињеним нацијама. Србија није.

Србија је гласала само за оне које су у складу са међународним правом и њеним интересима и традицијом, подржавајући територијални интегритет свих држава, па и Украјине.

Додикова Жељка Цвијановић стајала је мирно и примала похвале Жозепа Бореља јер се БиХ “ускладила са санкцијама ЕУ против руског руководства и њене ратне економије”. Александар Вучић није.

Једини државник чија политичка визија није остала само на речима, већ је и реализована, човек који већ 11 година извлачи максимуме у вођењу независне политике у новохладноратовском свету, зове се Александар Вучић. Председник је Србије, живи и председава у Београду, али интелектуална чаршија га не види. Не жели да га види.

Али, види га Србија. Види га народ. И зато 2,3 милиона гласова на последњим изборима. Зато поверење да ће и овај пут донети праву одлуку и “ускладити политику” са дугорочним интересима српске државе и народа, а не интересима било које велесиле, са запада или са истока.

Једног дана када ратно лудило прође, спољна политика Александра Вучића изучаваће се на најпрестижнијим светским универзитетима и политичким школама, као пример вођења мале земље у условима глобалног сукоба велесила. Ни то београдска чаршија не види.

Зато још једном треба подсетити на сјајан текст Весне Кнежевић (који можете прочитати ОВДЕ), која је лоцирала суштину: Вучић је научио државу, историја ће бити милостивија према њему него што су то његови савременици.