Бијељина: Сузе на промоцији “Виле са Кошара”

Крвав мјесец врх Кошара,
Гробнице га србске скриле,
Језним ехом мрак дамара
...И јецајем горске виле.
....
Вратите се соколови,
Вратите се мени амо,
Траже од нас прађедови,
Да душмане ишћерамо.
Дижите се див јунаци,
Почивати не смијете,
Треба јарам да се збаци
И да опет погинете.
Нема Космет ко да брани,
Трулије су њине кости,
Дижите се опјевани,
А њима нек' Бог опрости.

Колико смо само пута слушали ове познате стихове бришући сузе и мислећи да је ријеч о некој народној пјесми? Пјесма коју је написао Невен Милаковић, а која је расплакала цијелу нацију, посвећена је јунацима битке на Кошарама, углавном голобрадим младићима између 18 и 20 година, који су животе изгубили у сукобу са припадницима злогласне, тзв. Ослободилачке војске Косова у прољеће 1999. године на тада југословенско-албанској граници.

Свјестан емоција које изазива његова пјесма, Невен Миланковић каже да пјесма која не буди осјећаје, која ништа не говори и која је просто слагање лијепих ријечи нема вриједност.

“Хвалим се да никад у животу нисам добио ниједну књижевну награду, нити сам томе тежио или слао рукописе на конкурсе, због тога што ми је највећа награда на стотине или хиљаде људи који ми пишу да слушају пјесму и плачу, или када читава сала плаче на стихове моје пјесме. Има ли веће титуле него кад народ мисли да је пјесма народна?”, каже Милаковић.

Без обзира што сам је ја написао, када видим толико емоција у људима и на њима, рекао бих да доста тога ту и није моје, да је то нешто изнад мене, нешто што даје Бог, истиче Милаковић.

<имг срц="/стораге/имагес/2023/02/25/354899/бијељина-сузе-на-промоцији-виле-са-косара-2.wебп" алт="" />

Објашњава нам како је пјесма настала.

“Једне вечери ме назвао Ненад Станић, ратник са Кошара који је био јако узнемирен, био је у посебном стању. Рекао ми је: “Невене, видио сам вилу, указала ми се вила”. У том тренутку је ту своју невјероватну емоцију пренио на мене. Ја сам се такође нашао у неком посебном стању па сам “Вилу” написао за пет минута, она је само истекла из мене”, свједочи Милаковић.

Нека пјесме је, каже, стварао по 30 или 40 година, а има оних које просто истекну из пјесника, за неколико минута и тако се, истиче, поштено рађа поезија. Издавач Дејан Спасојевић каже да Невенова поезија живи у народу, што “Вила са Кошара” потврђује.

“То је својеврсна химна српског страдалништва новијег доба јер људи на промоцијама широм Републике Српске реагују исто”, каже Спасојевић.“

<имг срц="/стораге/имагес/2023/02/25/354900/бијељина-сузе-на-промоцији-виле-са-косара-3.wебп" алт="" wидтх="1920" хеигхт="1080" />

Вила са Кошара” само је једна од много родољубивих пјесама у збирци коју је Невен Милаковић представио Бијељинцима.

“У књизи се налази 100, по мом мишљењу, мојих најбољих родољубивих пјесама. “Вила са Кошара” је сигурно најпопуларнија, мада нисам сигуран да је најбоља, а посебно није најзначајнија. Моје најзначајније дјело је “Сонетни вијенац о Јасеновцу”, објашњава Невен Милаковић.

Издавач додаје да су у збирци опјевани многи великани нашег народа, од Светог Јована Владимира и Његоша до наших дана. 

Промоцијом књиге “Вила са Кошара” завршене су програмске активности у библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини за фебруар. У марту се такође очекују бројне промоције и догађаји, рекла је Жељана Арсеновић, директор библиотеке.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/ИуЦДЈАовхо0" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН / Фото: БН)