Зељковићу у бијегу у Србију помагао возач Ненада Стевандића

Током досадашњег суђења разјашњено да је Зељковић побјегао у Србију (наводно због мигрене ишао на љекарски преглед у Београд), на дан када је требало да буде ухапшен у просторијама ИЈЗ РС. Адвокати оптужених ставили су акценат на валидност тендерске документације „Корона набавки“, чиме је скренута пажња на ствари које нису одлучујуће у самом процесу.

Бранислав Зељковић и још четворица оптужених у „Корона набавкама“ оптужени су да су за вријеме пандемије Цовид-19 малверзацијама у јавним набавкама медицинске опреме оштетили буџет Републике Српске за више милион и 300 хиљада КМ. Зељковић је оптужен и за примање мита. Осим њега, оптужница је подигнута против директора бањалучке фирме „Процонтрол“ Славка Бојића, директора „Промединга“ из Лакташа Драгана Дубравца, директора туристичке агенције „Травел фор фун“ из Бањалуке Саше Марковића и бившег директора „Синекс лабораторија“ Санија Црљића.

Адвокати првооптуженог Бранислава Зељковића инсистирали су на томе да тужитељка Сања Тадић-Стојисављевић нема оригиналну тендерску документацију, већ посједује овјерене фотокопије. Зељковићеви адвокати тражили су и да тужитељка објасни зашто је тендерска документација прибављена прије званичне истраге против оптужених, те од кога је је тражила оригиналне документе са спорних тендера, с обзиром на то да је у доказни материјал уврстила само овјерене копије.

Одбрана Зељковића је тврдила да овјерена фотокопија тендерске документације у вези са „Корона набавкама“, за које се терети њихов клијент, не може бити уврштена у спис са доказима. Према тим тврдњама, тужилаштво нема доказ да је тражило оригиналне документе који се односе на тендерску документацију, овјерене копије прибављене су прије него што је донесена наредба о спровођењу истраге.

„Тужилац тврди да нема оригиналну тендерску документацију. Како има овјерену копију, ако нема оригинале“, констатовала је адвокатица Јасминка Јовишевић.

У вези са заврзламом око тендерске документације, која је била повод за оштру расправу између тужитељке и одбране оптужених, Журнал је затражио појашњење од Републичког јавног тужилаштва РС.

„Погрешно је изведен закључак да уговори закључени између Института за јавно здравство Републике Српске и других правних лица за набавку медицинске опреме, а који су изузети приликом претреса просторија ИЈЗ РС у вези са наведеним предметом, нису оригинали. Тачно је да постоји одређена докуменација у предмету  која је изузета, а  која није  оригинална, већ се ради о овјереним копијама, али се иста не односи на уговоре и није од кључне важности за сам поступак“, наведено је у одговору Журналу из РЈТ РС.

Појаснили су да су поступци јавних набавки строго формални и да подразумијевају низ других радњи и доношење бројних аката (одлука, записника и сл.) прије самог потписивања уговора, односно задње фазе у провођењу поступка јавне набавке.

„Како документација која се односи на поступке јавних набавки у ИЈЗ РС није чувана на једном мјесту, не искључује се могућност да је оригинална документација и даље у ИЈЗ РС, што ће се утврдити накнадним провјерама, односно подношењем захтјева Институту за достављање  исте“, објашњавају из РЈТ РС.

Александар Јокић, адвокат оптуженог Славка Бојића, проблематизовао је то што је једну од копија дописа, које је Институту послала фирма “Про Цонтрол”, овјерио Институт за јавно здавство Републике Српске.

„Према законским прописима, овјеру документације може вршити само јединица локалне самоуправе, односно општина. То што је копију једне приватне фирме овјерила друга институција, односно Институт, то није овјерена копија у складу са позитивним законским прописима“, навео је Јокић.

Закон о овјеравању потписа, рукописа и преписа РС у члану 3. дефинише да се „овјеравање потписа, рукописа и преписа врши у службеним просторијама јединица локалне самоуправе“. Међутим, члан 17. истог закона потврђује да је ИЈЗ РС имао право, као и овлаштења да овјери тендерску документацију која је достављена Републичком јавном тужилаштву.

Наставак главног претреса у случају „Зељковић и остали“ заказан је за понедељак, 27. фебруара. Тужитељка Сања Тадић-Стојисављевић је навела да је од хрватског УСКОК-а накнадно добила потврду да је Зељковић 15. септембра у 15.09 часова ушао у Хрватску на прелазу Стара Градишка, преко које је отпутовао у Београд. Тог дана Зељковић је уредно дошао на посао, да би потом (нема сумње да му је неко дојавио да ће бити ухапшен), напустио просторије Института и побјегао у Србију. У БиХ се вратио исто вече, јер му политички покровитељи нису могли гарантовати да ће бити амнестиран.

Према изворима Журнала, Зељковића је тог дана у Београд одвезао Милан Јашаревић, запослен у Републичкој управи цивилне заштите РС, који је због тога и саслушаван у РЈТ. Јашаревићев главни посао је да вози страначког шефа Ненада Стевандића.

(<а хреф="хттпс://зурнал.инфо/цланак/зељковицу-у-бијегу-у-србију-помагао-возац-ненада-стевандица/25743"><стронг>зурнал.инфо)