И у кризи изражена куповина ружа за усне и парфема

Босна и Херцеговина, па и Република Српска, гдје криза траје већ деценијама, ни у доба ове свјетске кризе није изузетак. Тако трговци свједоче да је продаја ружева и козметике порасла и у доба короне, да се више продају скупи парфеми, а да се сада много чешће купују и поклони.

“Ја сам као трговац примијетила да је послије те кризе порасла продаја од неких 25 до 40 одсто. Углавном се купују скупље ствари, а жене дају више новца на козметику”, каже Дијана Стокић, менаџер продаје у перфимерији.

Ипак, економисти сумњају у значај тзв. ефекта ружа за усне јер сматрају да је он додатни, а не водећи показатељ.

Економиста Мирјана Орашанин наводи да се од продаје козметике, можда чак и од оне јефтиније или само појединих сегмената, остварују значајни приходи.

“Свако себи жели да приушти макар нешто, један детаљчић, био он скупљи или јефтинији, и у временима кризе. Чехиње, Пољакиње, Српкиње или Румунке су жене које су сређеније од жена на Западу, а сигурно је да економски много лошије стоје”, објашњава Орашанин.

Сви ми, посебно у кризним ситуацијама, желимо да угодимо себи, како бисмо се осјећали боље, кажу грађани.

Млађе али и старије особе које смо анкетирали су нам рекле да им дан, ма какав да је, лакше и љепше прође ако су сређене или напарфемисане, те да то за неке нема везе са годинама.

То потврђује и Стокићева која каже да је сваки пут одушеви неки нови парфем или пудер који стигне, чак и кад га не купи.

“Шопинг се одувијек користи као једна врста терапије, поготово за жене. Не могу лоше да се одсјећам ако добро изгледам, добро се нашминкам, обучем и ако добро миришем”, објашњава уз осмијех Стокићева.

Даме примјећују да данас и мушкарци доста улажу у козметику и више брину о себи, али и да они своје задовољство, поред тога, налазе и у, на примјер, добром залогају.

Дакле, није у питању само црвени руж, јер сличан ефекат имају и парфем, крема за лице, накит или храна и неки излет, али и нематеријалне ствари које могу да испуне наш унутрашњи свијет и подигну квалитет нашег живота, кажу психолози.

“Ту су и неке друге ситнице попут кафе, шетње или музике. Све су то ствари које могу да утичу на особу у смислу задовољења неке њене аутентичне потребе. Веома је важно да свака особа за себе пронађе шта је то, било ситница, крупнија ствар или нека активност која је испуњава”, сматра Бркићева.

Људи често упадну у замку да им задовољство зависи од испуњења великих и дугорочних циљева у којима се мали кораци не виде или од нечега недостижног, што доводи до фрустрације. Криза тај ефекат појачава, наводи Бркићева.

Истиче да тада долазимо до момента да нам никад није доста јер, и кад постигнемо тај циљ, желимо нешто ново па упадамо у зачарани круг.
 
“Задовољство можемо пронаћи у овом моменту, гдје год да се налазимо, само ако можемо довољно добро да посматрамо и слушамо себе и своје унутрашње процесе и ако можемо своје потребе да рефлектујемо у околину која нам је доступна”, савјетује психолог Хелена Бркић.

За почетак је, за добро расположење и испуњенији живот, додатно савјетују психолози, потребно уживати у малим стварима и ономе што вам је доступно јер тиме, кажу стварамо стабилну и сигурну подлогу за велике ствари.

(БН) Фото: БН