Обећали деблокаду пројеката, па наставили по старом

Потписали су споразум, договорили да неће бити блокаде пројеката, увјеравали нас да су се удружили у нашу корист. Слатке ријечи за наивне
уши или обећање лудом радовање. Тако изгледа почетак владавине нове коалиције у БиХ. Умјесто развојних пројеката на позорници националне теме, међусобне чарке и препуцавања.

Све је глатко ишло док су се дијелиле фотеље. А кад треба засукати рукаве, онда је боље скренути пажњу на другу страну. По старом рецепту
– дајте народу хљеба и игара.

“Нашим политичарима је много лакше да причају о неким националним темама, о великим темама, о темама које једноставно и народ више
занимају него да причају конкретно о проблемима које прије свега не умију они сами да ријеше”, каже политички аналитичар Велизар Антић.

“Тај зов те проклете фотеље у њиховим очима је нешто што је свето и можете кршити све моралне принципе, али битно је дочепати се фотеље.
Видјећемо шта ће се дешавати. Ја бих оставио њима сто дана да видимо шта су те владе урадиле, то је неки рок који треба чекати”, каже Вехид
Шехић, предсједник Форума грађана Тузле.

Али, народу је доста чекања. Иако их има, оптимиста је све мање. Јер тешко је бити оптимиста кад годинама попуњаваш листу незапослених, када плата коју добијеш једва подмирује основне потребе, кад пензија тјера на плач.

И умјесто да рјешавају те проблеме политичари се надмудрују.

“Политичка надмудривања или дизање политичких димних бомби није добро за економију. Економија, улагање, инвестиције, увијек траже стабилно
окружење. Уз мир и стабилност наравно поштовање институција, правила игре. Ми у Републици Српској имамо организације, групу људи која се
бави нечим, али немамо правила игре. Тим организацијама не управљају закони него разноразне интересне групе”, каже проф. др Јелена Тривић.

“Ако хоћемо то да унаприједимо мора се промијенити начин дјеловања, мора се смањити политички, правни, економски, било какав ризик од
пословања и општа друштвена неизвјесност или барем перцепција опште друштвене неизвјесности, а политика је углавном главни генератор
наведеног у негативном смислу”, сматра економиста Адмир Чавалић.

Када би циљ политике био општа корист, а не лична и партијска, могли би нечем бољем да се надамо. Док се задовоље лични апетити, за народ мало остаје.

(БН) Фото: БН