Криминализација клевете: Хваљен био, Милораде!

ПИШЕ: Жељко Раљић

У првом члану Закона о заштити од клевете Републике Српске, који је на снази од 2001. године, јасно је назначено да су овим законом уређена “прихватљива ограничења слободе изражавања” којима се утврђује грађанска одговорност за штету нанесену угледу физичког или правног лица изношењем и проношењем неистинитих тврдњи.

Такође, овим законом се истовремено штити право на слободу изражавања које грађанима гарантују устави Републике Српске и Босне и Херцеговине, као и Европска конвенција за заштиту људских права и основних грађанских слобода.

Откуд онда потреба за криминализацијом клевете у Републици Српској, која се, према предложеном нацрту измјена Кривичног законика РС, граничи са вербалним деликтом!?

Ствар је кристално јасна, осим ако се не жели видјети стварна позадина читаве приче!

У којој мјери је пољуљан рејтинг Милорада Додика и његовог СНСД-а, видјело се на прошлогодишњим изборима, када је под знак питања дошао чак и његов избор за предсједника Републике Српске. Јасно је да су медији, далеко више него опозиција, истражујући бројне криминалне активности владајућих структура допринијели паду тог рејтинга.

Одмах након избора, 31. октобра прошле године, Милорад Додик је “твитнуо” оно што га мучи:

– Као предсједник СНСД-а, затражио сам од Владе, односно од Министарства правде, да припреми нове и изврши измјене постојећих закона, те да их прилагоди европским конвенцијама. ради се о Закону о спрепчавању ширења лажних вијести, Закону о спречавању језика мржње, Закону о измјенам и допунама Кривичног закона с увођењем клевете и увреде у кривични закон као кривичног дјела, те проширењу кривичних дјела против уставног поретка.

Дакле, јасно је одакле дува вјетар! Чист политички интервенционизам!

На страну то што се Додик у маниру комунистичког диктатора и доживотног шефа партије, за коју би очито волио да је једина на политичкој сцени, обратио влади. Ваљда му тада није одговарало да то чини с позиције члана Предсједништва БиХ.

Поразно је да шеф партије даје налог ресорном министру да се уђе у измјене читавог сета закона, а све да би се зауздали медији и заплашило грађанство. Све може, али критика – јок!

Узалуд се данас Додик упиње да објасни како предложене измјене Кривичног закона нису усмјерене ни против кога и да је “давно научио” да је његова слобода ограничена новинарским слободама.

Могуће је да није ни схватио тежину властитих ријечи, када је рекао: “Ваша слобода треба да буде ограничена слободама других!”

Ваљда зато је “дао слободу” својим послушницима да креирају законе по којима ће новинаре по службеној дужности прогонити полиција и тужилаштво.

– Јавни простор је загађен неистинама, а ви се нисте потрудили да то не буде тако. И што је у тој апсолутној слободи која је за неке била примамљива да лажу, клевећу, вријеђају људе, износе неистине и тако даље, дошли смо до тога да је то друштвено неодрживо, рекао је Додик протеклог викенда у Бањалуци, покушавајући да одбрани неодбрањиво.

Увођење кривичних дјела против части и угледа, додавањем уз постојеће кривично дјело “клевета” и “увреду”, невјешт је покушај правног маневра како би се неутралисало дејство већ постојећег Закона о заштити од клевете који је, гле чуда – леx специалис!

<имг срц="/стораге/имагес/2023/03/06/355427/криминализација-клевете-хваљен-био-милораде-2.wебп" алт="" wидтх="936" хеигхт="343" />

Шта је сљедеће!? Кривично дјело “погледао/ла ме попријеко”!?

Чак је и фамозни члан 133. Кривичног закона СФРЈ, који је забрањивао злонамјерно и неистинито приказивање друштвено-политичких прилика у земљи, тзв. вербални деликт, имао за циљ да спријечи да се ријечима залажете за противуставну промјену система, за насиље или тероризам. Али није ишао тако далеко да криминализује увреду.

И правном лаику је јасно да увреда не може да буде кривично дјело, а да клевету мора да докаже онај ко се сматра оклеветаним!

Свјестан штете коју му наносе медији пишући о криминалу и корупцији, Милорад Додик је покушао да, (гле апсурда!), стави ван закона своје најјаче оружје против новинара и медија – увреду и клевету!

То су “средства” која је управо он најчешће користио у јавном дискурсу. Довољно је преслушати десетак његових прес-конференција и увјерити се да га ниједан новинар никада није директно увриједио, омаловажио или оклеветао, док је он то новинарима учинио небројено пута!

Били смо “енглески шпијуни”, “издајници”, “преваре”, “подвале”.., новинарке нису биле “његов тип”. Клео нас је, туживао, пријетио, псовао матер… Једино нас није ударао јер му ваљда никад нисмо били довољно близу попут неких његових сарадника.

А сад? Сад би да нам “помогне”, да “уреди” оно што није успио за 20 година своје владавине.

<имг срц="/стораге/имагес/2023/03/06/355428/криминализација-клевете-хваљен-био-милораде-3.wебп" алт="" wидтх="800" хеигхт="533" />

Чињеница је да Република Српска нема закон о медијима, осим, условно речено, парцијалног, који покрива дјелатност јавног РТВ сервиса. На снази је и даље Закон о јавном информисању наслијеђен из СФРЈ, који је и такав бољи од свих досадашњих покушаја да се наметну оштрија правила игре.

Чак и у том архаичном закону који не препознаје онлајн медије, изричито се водило рачуна да износи запријећених казни не буду толики да угрозе опстанак медија. А нама се данас пријети драконским казнама које би забринуле и тајкуне,а које се, по сили закона, ако се не плате претварају у затворске!

Права и обавезе постоје за све, па би тако требало и за медије. Ако се већ мијења Кривични законик, како то да се “предлагач” није досјетио да се унесе и измјена по којој би напади на новинаре били третирани једнако строго као напади на службена лица!?

А врхунац лицемјерја огледа се у Додиковом очекивању да новинари подрже његову идеју о криминализацији клевете и увреде.

– У јавној расправи све страхове које има медијска заједница и медији, ми ћемо елиминисати, објаснићемо да то треба да буде наша заједничка прича. Ако желите да задржите дио свог професионалног односа према ономе што радите, онда и ви треба да се одрекнете оних који спекулишу у јавном простору у име свих медија.

Из овог се јасно види да Додик од новинара очекује да сами екскомуницирају из бранше и ставе на стуб срама све оне који за њега немају благу ријеч.

Само, Додик заборавља да и Бог на небесима има опозицију у виду Сотоне. А он би да влада нирвана. Ваљда је због тога у својим намјерама медије и новинаре ставио у ранг са Нечастивим.

Хваљен био, Милораде!

(Истинито)