Власт Српске би да уређује медије искључиво по својој вољи?!

На сједници Народне скупштине 14. марта пред посланицима наћи ће се и Нацрт измјена и допуна Кривичног закона Републике Српске. Што је замислио, то је и остварио, Милорад Додик иницијатор је криминализације увреде и клевете.

Он је, како каже, задужен да ослободи јавни простор од спекулација. Кроји ли Додик медијску сцену Српске?

„Па Милорад Додик држи под контролом највећи дио медијске сцене у Републици Српској, што кроз медије кроз власништво, што кроз директан политички утицај, јавни сервис на примјер, у комплету већ уназад 15 година.

На јавном сервису не може да се деси мишљење контра Милорада Додика и то је начин како Милорад Додик види уређивање медијског простора.

Такав јесте и овај закон, значи једна потпуна контрола и да нам Милорад Додик у будућности одлучује шта можемо писати, шта не можемо, шта је добро, шта није, шта је кажњиво, шта није. Као у оном филму Балкански шпијун – Ђура ће да ти опрости што те је тукао“, казао је новинар и уредник портала Бука Александар Трифуновић.

Слобода медија мора бити апсолутна, али у оквиру онога што штити слободу других, још један је постулат Милорада Додика, који се нашао у шкрипцу па је ријешио да на медијској сцени Српске угаси свјетло и тако себи да још више слободе. Досадило му, чини се, да слуша новинарска питања, која му се не свиђају. 

„Новинари не могу извјештавати само на основу судских пресуда, новинари морају да се баве чињеницама, морају да се баве и индицијама, дакле не можемо се ослонити само на судске пресуде, морамо се ослонити на своје изворе информација које сматрамо поузданим, одрадири све дакле по постулатима професије и мислим да је то најважније што треба да урадимо.

Ови закони ће спријечити уопште да помислимо да се бавимо индицијама јер можемо бити затворени, јер ријетко који новинар може да плати овако високе новчане казне, медији могу да буду затворени“, истиче новинар Владимир Шушак.

Мишљење члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић не разликује се много од њеног партијског колеге. Како каже, већина европских земаља има овај Закон, па зашто не бисмо и ми. Иако европски пут, судећи по до сада урађеном, није приоритет, ипак,  правдање за медијски мрак Цвијановић тражи у Европи.  

„Ја мислим да има негдје најмање половина чланица Европске уније има регулисано то питање, на начин управо да мора да се штити приватност, да се води рачуна о томе како иначе се извјештава, дакле не могу вам рећи тачно податак, али знам да има велики број чланица и са различито прописаним казнама“, рекла је члан Предсједништва БИХ Жељка Цвијановић.

Академска заједница, по питању криманализације клевете, још није одлучила на чију ће страну стати. Правдају се да немају став, али ће, како кажу, о томе расправљати са правним стручњацима.

„Што се тиче академске заједнице Универзитета по том питању, то је прије свега правна ствар и о томе би требали да се изјасне правници. Сад очекујете да вам ја кажем став, ја сам по професији љекар. Академска заједница ће свакако изаћи са ставом, али прије свега желим да кажем да ћемо консултовати стручњаке из те области, прије свега правне области“, казао је ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин.

Умјесто да добијемо закон који штити новинаре, ми добијамо онај који нас ућуткује, става је медијска заједница. Овакав закон могао би, како истичу, да угаси неке од медија, али и да дјелује као аутоцензура, односно, овај закон директно се супротставља и тачним вијестима. 

(БН)