Гдје је "испарио" новац са рачуна за посебне намјене?!

Република Српска је од продаје државног капитала и сукцесије имовине располагала са 1 милијарду и 481 милион марака на рачунима посебне намјене.

Тај новац се годинама трошио у разне сврхе, па је, према посљедњем Консолидованом извјештају о извршењу буџета за 2021. годину, на рачуну остало свега 3 милиона и 400 хиљада марака.

„Три милиона у 1,4 милијарде тежи нули. Гдје је тај новац отишао? Знамо нешто, али већину не знамо. Новац је трошен на концерте, на примјер, и на ствари од којих данас нема ефеката. Идеја јесте да се та средства утроше у продуктивне сврхе које ће даље да одбацују нову вриједност и да буду замајац привредног развоја“ , каже доктор економских наука, Јелена Тривић.

Посљедња информација Владе Српске у којој се помиње ескроу рачун је из децембра прошле године када је поново помјерен рок за враћање 3,4 милиона марака који су узети 2011. године за изградњу бијељинске болнице, и то до 31. јануара 2024.

Занимљиво је да је по одлукама Владе узето 17 милиона марака за изградњу бијељинске болнице, како пише у документу Консолидованог финансијског извјештаја о извршењу буџета за 2021. годину, а рок за њихово враћање је био јануар ове године.

Влада Српске је узела 60 милиона марака у 2019. за измирење доспјелих буџетских обавеза, а рок за враћање је такође био јануар ове године. Ипак, тачно стање на ескроу рачуну  је непознато, с обзиром на нетранспарентност у трошењу буџетског новца.

„Данас се скоро нико и не бави шта се дешава са ескроу рачуном, колико има средстава, како се троши, у које намјене. Поготово што немамо транспарентност у раду, ја имам осјећај да ту има сада свега пар стотина хиљада марака“, поручује Бранислав Бореновић, предсједник ПДП - а. 

Робне Резерве Републике Српске вјероватно никад неће ни вратити свој дуг од 14 милиона марака, с обзиром на то да су се уписали на листу пропалих предузећа.

„Новац који се слијева ту од приватизације државног капитала, може се користити само за ревитализацију привреде и подизање привредне активности. Влада је промијенила закон и онда тај намјенски рачун користи ненамјенски како она жели“, каже Синиша Вукелић, новинар и уредник портала Бука.

Жељка Цвијановић, која је прошла кроз два премијерска мандата у Српској, један предсједнички и потпредсједник је СНСД -  а, странке на власти од 2006. године, тврди да не зна детаље у вези са стањем на ескроу рачуну.

„Ма не знам колико има на рачуну. Не могу се сјетити сада. Знате ли ви кад сам ја изашла из Владе, прије четири и по године, не сјећам се заиста. Знам да је новац узиман и враћан“, каже Жељка Цвијановић.

 Рачуни посебних намјена у Републици Српској напунили су се продајом државног капитала у у Телекому Српске у износу од 1 милијарду и 263 милиона марака.

Приватизација капитала у предузећима из нафтне индустрије РС донијела је 215 милиона марака, а од Индустрије алата у Требињу милион и по марака. Пољопривредни завод Бијељина 105 хиљада марака, а Рудник кречњака и фабрика креча из Добоја 60 хиљада.

(БН)