Борељ раскринкао Додикове лажи како БиХ није увела санкције Русији - Шта се крије иза Жељкине посјете Загребу?!

Пише: Слободан Васковић

БиХ јесте увела санкције Руској Федерацији, а Милорад Додик, сем испразне приче у јавности о томе како то није учињено, није урадио ништа да то спријечи.

Да је тако потврдио је Жозеп Борељ, Високи представник Европске уније за спољну политику и безбједност који је саопштио јуче, 15.03., “да је Србија једина од земља кандидаткиња за чланство у ЕУ на западном Балкану која се није ускладила с новим одлукама Вијећа ЕУ о рестриктивним мјерама због ситуације у Бјелорусији и њеног судјеловања у руској агресији на Украјину.

У истом саопштењу Борељ потврђује да су се са одлуком ЕУ о Белорусији усагласиле све остале земље Западног Балкана: Сјеверна Македонија, Црна Гора, Албанија и Босна и Херцеговина, као и земље заједничког европског простора попут Исланда и Лихтенштајна.

Борељ је, уз то, нагласио да је “Србија једина земља региона која се до сада није усагласила ни са једном одлуком ЕУ о санкцијама против Русије у свјетлу агресије на Украјину”.

Борељова изјава је прецизна и не оставља простора за било какву сумњу у њу нити оставља простора за њен валидан деманти, без обзира што поједине руске дипломате тврде другачије.

Те тврдње, да БиХ наводно није увела санкције Русији, директно су уперене против Србије, јер стварају привид да није једина држава из Региона, која има кандидатски статус, која није увела санкције Русији и рестриктивне мјере Бјелорусији.

Сада тај привид више не постоји, а Србија се налази под двоструким притиском - ЕУ која инсистира на увођењун санкција и Русије која се оштро противи томе.

Ма колико та ситуација била тешка по Србију, због притиска са двије стране, односно чињенице да се налази између чекића и наковња, она је на одређен начин и врло стимулативна за њу, јер јој омогућава да лакше ријеши то питање, с обзиром на чињеницу да је једина преостала земља из Региона која то није учинила и Руска Федерација нема додатне “аргументе” како то није урадила ни БиХ, док са друге стране, ЕУ има снажне аргументе, јер је то урадила и БиХ.

Србија је до сада одбијала да уведе санкције Русији, а како ће поступити у овој заиста тешкој ситуацији тешко је предвидјети.

Међутим, ако је Србија опредијељена да се и длаје креће према ЕУ, прихватањем њених стандарда, онда се одговор, на прилично директан начин, намеће сам по себи у вези овог изузетно тешког питања за руководство Србије.

У том свјетлу веома је битно да не постоји више притисак на Србију који је свјесно продуковао Додик како би нанио што већу штету званичном Београду и Републику Српску држао у позицији полетне стазе за бриојне нпаде на Србију, што он чини већ деценијама.

Додик је јавно раскринкан и није ту битно само то што се показало, по ко зна који пут, да јавно лаже, већ су много битније двије чињенице: да БиХ јесте увела санкције Русији и Бјелорусији, а да Додик то није спријечио, као ни његови пиони у државним институцијама БиХ и да је, његовим јавним раскринкавањем, престао да буде млински камен око врата Србији, на чему је он инсистирао.

Какав је лош И непријатељски однос Додика према Србији свједочи и чињеница да 

Предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић иде у званичну посјету Загребу, а да није била у званичној посјети Београду.

Цвијановићева ће се срести са предсједником Хрватске ноторним Зораном Милановићем, на чији позив и одлази у Загреб.

И наведена посјета много много говори о лошем односу Додика и чланова његове Секте према званичном Београду и, истовремено, потврђује да је дрски, безобразни, антицивилизацијски напад на Србију и њено руководство усред Београда, 28.02.о.г., на скупу крајње малициозног назива “Република Српска се брани и у Србији”, веома уско договорен управо са Зораном Милановићем.

Милановић је, да подсјетим, 31.01.о.г., изјавио да је “Србији отето Косово”, што је била припрема одвратног антисрпског скупа у Београду Додика и његових јуришника, на којем је Милановић јавно много хваљен, а Србија и званични Београд тешко и подло критиковани, без икакве аргументације.

Чак се тражило, и то Додик лично, да “Србија преузме наратив Републике Српске”, односно да, у преводу тог “наратива”, крене у радикализацију прилика у Региону, бјесомучну кампању лажи и мржње као што то чини Додик.  

Ником у Србији не пада на памет да преузима Додиков гнусни, антицивилизацијски, већ управо супротно.

Само седам дана након огавног, антисрпског и проМилановићевског скупа у Београду, ноторни предсједник Хрватске изјавио је да захтијева од свих земаља чланица ЕУ да признају независност Косова, јер то нису све учиниле због својих унутрашњих разлога. 

Исти захтјев/услов за преговоре о Њемачко-Француском плану имао је и Аљбин Курти, премијер Косова.

Одлазак Цвијановићеве у Загреб је преседан, јер је позвана само она, а не и остали чланови Предсједништва БиХ, што додатно показује да су Милановићева и Додикова агенда потпуно исте - директно и непоколебљиво уперене против Србије, Срба и, наравно, БиХ као државе.

Та агенда и њен антисрпски “вредности систем” промовисани су у Београду на антисрпском скупу на којем су се Додик&јуришници окомили на Србију, а наставља се у Загребу сусретом Милановића и Цвијановићеве.

Њен најављени састанак са премијером Андрејом Пленковићем је само “смоквин лист” за наставак договора о заједничким ударима Милановића и Додика на Србију и њено руководство.

(слободанвасковић.цом)