Дошле на наплату стотине милиона марака узетих кредита

- Има пара, нема пара. Задужили се јесмо али вратићемо. Обезбиједили смо средства али можда и нисмо.

Овако би се укратко могао описати одговор министра финансија Републике Српске Зоре Видовић на посланичко питање посланика ПДП-а Игора Црнадка како ће Република Српска обезбиједити новац за дуг од 330 милиона КМ који долази на наплату 28.јуна ове године, а по основу емисије обвезница на Бечкој берзи из 2018.године и шта ће се десити уколико та количина новца тог дана не буде на располагању.

"Средства за исплату тих обвезница ће бити обезбијеђена у суштини већ су обезбијеђена само нису на рачуну тако да нема бојазни да се неће те обвезнице исплатити ми ћемо их чак почети исплаћивати од априла мјесеца да не буде све у један дан“, рекла је Зора Видовић.

Црнадак каже да је након одговора министрице финансија затражио писани одговор на питање како је новац обезбијеђен и из којих извора јер гарант за исплату задужења је буџет, односно Влада Српске.

 „Ми смо скренули пажњу на то да је у питању нешто на шта смо указивали и тада 2018., кад су емитоване обвезнице на Бечкој берзи, да је све нетранспарентно и да није било довољно осмишљено. Оно што је најопасније јесте да за ово гарантује буџет и немате гаранцију са нивоа БиХ него буџет РС и не смијем ни помислити шта би се десило да се тај новац не скупи до 28 јуна“, каже Црнадак.

Република Српска прошле године узела је кредит од 214 милиона марака од Извозно-увозне банке Мађарске, а намјена је отплата старих дугова.

Остаје нејасно да ли  је Зора Видовић мислила на та средства или ће се поново пласирањем обвезница и новим задуживањем покушати отплатити дугови, што је постала устаљена пракса.

Економисти кажу да постоје два сценарија.

„Или ћемо комбиновати средства расположива у буџету са кредитом из Мађарске и задужења на домаћем тржишту или ћемо ићи на обвезнице. Претпстављам да ће се ићи на обвезнице јер је то у овом моменту интересантније мада не знам да ли је 6,5 процената камате, које је дефинисала Влада за ту врсту задуживања, довољно у овом моменту раста инфлације и раста каматних стопа у Америци и ЕУ“, каже Зоран Павловић, економиста.

Република Српска ове године мора да врати дугове „тешке“ 1,1 милијарду марака, што је скоро петина буџета од 5,38 милијарди марака. То нису мали износи, зато и чуди изјава министра финансија Зоре Видовић да нико не треба да брине око враћања дугова.

„Зашто би смо ми вјеровали институцијама? То су нам говорили и кад су пропадале три банке - све је у реду, ништа се неће десити, ту смо ми и онда се појаве политичари, унесу кризу и немир и онда банке пропадну из разлога неповјерења у такве политике. Не кажем да ће бити неки вид банкрота али да ће бити потешкоћа, хоће“, сматра проф др са Економског факултета у Бањалуци Јелена Тривић.

Дугорочно задуживање у 2023. планирано је до износа од милијарду и 80 милона КМ и то кроз емисије хартија од вриједности и кредитна задуживања код домаћих и страних банака.

Највећи дио новца, 780 милиона марака власт ће тражити на страном финансијском тржишту, док би се остатак од 300 милиона посудио на домаћем.

Поред дугорочног, власт ће грађане и буџет задуживати на краткорочни период, емисијама хартија од вриједности.

(БН