Кривични законик ставља омчу око врата слободној ријечи у Републици Српској

Усвајање нацрта закона који криминализује јавну ријеч, шокирало је стручну јавност. Наш правосудни систем због мањка стручног кадра и великог броја предмета већ се сада може сматрати нефункционалним, сматра адвокат Андреј Обрадовић. 

“Сматрам да је академска заједница требала више бити укључена у израду закона и да се види да ли капацитети наших судова то могу изнијети. У Нацрту новог закона ја нисам видио финансијску припрему, да ли треба да се ангажују нова стручна лица. Имамо случај код великог броја прекршаја, које нема ко да обради. У бањалучком Суду фали 12-13 судија. Мислим да у израну новог закона није укључен аспект капацитета правосуђа”, каже Обрадовић.

Познајући менталитет нашег народа, који је спреман да се суди годинама око међе, судови би убрзо били претрпани бесмисленим случајевима клевете које не би имао ко да рјешава. 

“Озбиљна је ствар да мијењате Кривични закон и требало је више да се укључи правни факултет, као и други људи из праксе, адвокати, судије, тужиоци, како би људи који се свакодневно баве овом проблематиком дали своје мишљење. Новчане казне су превисоке. Ако се не варам, једна од њих иде и до 120 хиљада марака, које ако не платите, добићете више година робије”, упозорава Обрадовић.

Новинари у измјенама закона не виде покушај уређења јавност простора, како то упорно тврди владајућа већина, већ средство обрачуна са неистомишљеницима. 

“Мој први утисак у вези са овим законом јесте да се доноси ад хоц и на основу жеље или пар људи да се тим законом обрачунава са неким. Ту нема неког системског рјешења, он се преклапа са постојећим законом. Прича о томе како се тим законом жели уредити систем у информисању и јавном дјеловању не пије воде. Повећавају се казне, а то се исто могло уредити и у оквиру старог закона који не предвиђа да је клевета кривично дјело” објашњава новинар Марко Шикуљак.

Шикуљак каже да се стиче утисак брзоплетости и да је предлагач до Нацрта закона дошао преко ноћи, тако што је некоме пало на памет да уреди ову област.

“Мислим да је највећи проблем у погледу клевете и одговорности за јавну ријеч то што ми имамо судство које неадекватно реагује, чак и у овом претходном закону. И прије су новинари били на вјетрометини. Ви изнесете неке податке о томе да је неко осуђен, а када то јавно објавите, прозвани вас тужи за клевету. Суд, умјесто да одбаци такву пријаву, ви морате ићи на суд. Наше колеге су имале ситуацију да због нечега што је њихов саговорник рекао у интервју они иду на суд за клевету”, подсјећа Шикуљак.

Поред изузетно високих казни, које би у немогућности плаћања осуђени морао одлежати иза решетака, проблем представља и то што би због изречене јавне ријечи појединац пред законом био изједначен са силоватељима, убицама или криминалцима, чиме би му због правоснажне пресуде за кривично дјело било отежано или потпуно онемогућено остваривање бројних права, попут права на запослење. 

(БН) Фото:БН