Богати не знају за кризу: Увећан увоз луксузних роба

У прошлој години у БиХ је укупно увезено разних роба у вриједности већој од 29 милијарди марака што је за 33 одсто више у односу на 2021. годину. Без обзира на кризу повећан је и увоз скупоцјених роба. 

Више од 49 милона марака увезено је племенитих метала односно злата и драгуљарског накита. За парфеме грађани БиХ у прошлој години дали су преко 35 милиона марака док су око 158 милиона марака издвојили за мобилне телефоне.

Највише је плаћен увоз возила и то прошле године готово  800 милиона марака.

Пракса увоза луксузних аутомобила настављена је и у 2022. години, кажу у Управи за индиректно опорезивање БиХ.

''На првом мјесту по цијени је возило марке ферари, власник тог возила је платио око 400 хиљада марака и на то је платио 83 хиљаде марака увозних дажбина’’, рекао је начелник Одјељена за комуникације Управе за индиректно опорезивање БиХ, Ратко Ковачевић.

Ко ужива у луксузу и раскоши грађанима је јасно. 

''Велики број људи има паре, да нема пара не би се увозило и то навелико, ја се просто изненадим кад видим нека скупа роба и врло брзо нестане, па и не изненадим се јер сам одавно видјела да народ заиста има новац.

Па зна се ко може да купи ствари, режим и људи који добро стоје и не раде ништа за народ и Републику Српску'', рекли су Бањалучани с којима смо разговарали.

За изражену подјелу друштва, по мишљену економских стручњака, криво је лоше руковођење државом и непостојање сиситемских рјешења.

''У Српској постоји велики број милионера, ако узмемо податак да их је само у Бијељини били преко 100 што показује да је одређени слој становништа изузетно богат док други једва преживљавају, ето то је разлог зашто је и потражња за скупоцјеним робама велика. Дакле, нису сви сиромашни у Српској, постоје они који јако добро користе ресурсе Републике Српске, не можемо рећи да су се сви баш обогатили на том принципу али велики број људи има јако пуно новца који је извукао из јавног сектора’’, изјавила је еконимиста, Мирјана Орашанин. 

Проблем је што у Српској нема воље да се стане у крај крађи јавних ресурса и неоснованом богаћењу, закључују економисти. Сматрају и да би се могле остварити значајне промјене у друштву само када би се маса ујединила.

(БН)