Народну имовину и обвезнице Српске Додик предаје Кинезима

Углавном тако реагују економски аналитичари, након што је предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио да би Кина могла да прихвати обвезнице Српске као инструменте финансијске гаранције.

Оцјењује се и да је то још један корак Додика ка истоку, након што је Република Српска прекинула сарадњу са дипломатама Велике Британије и Сједињених Држава због наводног "мијешања у односе у Босни и Херцеговини".

Република Српске се у 2023. године суочава са великим финансијским изазовом, јер на наплату долазе потраживања по основу до сада издатих обвезница и других међународних кредита у износу већем од 1,1 милијарде марака (око 650 милиона евра).

Додик је 31. марта изјавио да "располаже увјеравањима" да је Кина одлучила да прихвати обвезнице Републике Српске као инструменте гаранције и финансирања.

"Обично су сви усмјерени на Запад, али од прије два дана располажемо увјеравањима да је кинеска држава и власт одлучила да као инструменте гаранције и финансирања прихвати обвезнице Републике Српске", рекао је Додик.

Додао је и да Кина нуди радове на изградњу аутопутева, а да Српска за то емитује обвезнице.

Он је навео и да се покушава изаћи на кинеско тржиште и створити алтернатива за све.

"Очигледно да наш избор мора да буде и једна и друга страна, ми не можемо остати затворени", истакао је Додик.

Додик није изнио детаље о којој би се вриједности обвезница радило, под којим би се условима оне издавале, као ни шта би била гаранција за вриједност обвезница.

На та питања за Радио Слободна Европа (РСЕ) нису одговорили ни у Министарству финансија Републике Српске, као ни у Амбасади Народне Републике Кине у Босни и Херцеговини.

Шта показују званични подаци?

Према званичном плану задужења у овој години, у 2023. је планирано да се Република Српска дугорочно, краткорочно и кроз гаранције може задужити 1,9 милијарди марака (око 970 милиона евра).

Око половине тих средстава власти у Српској планирају потражити на иностраним финансијским тржиштима.

Република Српска емитује обвезнице још од 2021. године и само у тој години на Лондонској берзи се задужила око 300 милиона евра.

Према посљедњим подацима Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине, на крају трећег квартала 2022. године, Република Српска има око 6,2 милијарди марака јавног дуга.

Какав је Кина кредитор?

Професор економије Адмир Чавалић за РСЕ оцјењује да пут који Република Српска бира према Кини за добијање кредита није добар.

Он истиче да та земља "није препозната као захвалан кредитор", за разлику од земаља Запада и других међународних финансијских институција.

"То је видљиво када дође до пробијања рокова или једноставно до немогућности да се врате одређени кредити. Не само у региону, било је примјера широм свијета, од Африке до земаља Азије, одузимања имовине, чак и лука и тако даље", подсјећа Чавалић.

Чавалић истиче да се Додик "клацка" у својим одлукама, јер би политички ризик веома лако могао да претвори у економски ризик.

"Битно је навести да је ова година детерминирајућа за Републику Српску, разумијевајући да заиста долази до наплате раније емитованих потраживања, прије свега обвезница. Република Српска је ту у знатно неповољнијем положају него други ентитет, Федерација БиХ. РС обвезнице емитује под знатно неповољнијим условима и углавном трошкови расту", рекао је Чавалић.

Он је мишљења да би кредитне аранжмане, који су повољнији, ипак требало путем државних институција тражити од провјерених међународних организација, као што је Међународни монетарни фонд (ММФ).

У супротном, како истиче, буџет РС ће бити све мање у служби јавних услуга грађанима, а све више служити за враћање дугова.

О томе да ли би Кина могла бити и у ситуацији да тражи имовину у Републици Српској, Чавалић истиче да ће то зависити од тога шта буде било дио гаранције уз обвезнице.

Како се стигло довде?

Република Српска је до сада осим на Лондонској, обвезнице продавала и на Бечкој берзи.

Економиста Зоран Павловић истиче како је Бечка берза, прилично прецизно у проспекту о Републици Српској истакла које су гаранције и шта Република Српска губи ако не врати новац.

"У проспекту Бечке берзе о РС пише да, уколико се не врате средства власницима обвезница, власник обвезнице има право, по основу власништва, да приватизује било коју компанију у РС у којој Влада има власништво више од 51 одсто", наводи Павловић.

"То је један врло озбиљан елемент гаранције или хипотеке, имајући у виду да шуме, воде, електродистрибуција су јавна предузећа којима управља Влада РС", упозорава он.

Кина је до сада у Босни и Херцеговини за давање кредита, наводи Павловић, инсистирала на гаранцијама државе за финансирање, као што је то било у случају градње Блока 7 Термоелектране у Тузли, на сјевероистоку БиХ.

"Долазимо у позицију да су они (Кина) очито процијенили да се зарад таквог облика гаранције може ући у финансирање пројекта које са друге стране има само обвезнице као гаранцију, али са таквим условима који су били дефинисани у Бечу", рекао је Павловић.

Можда су преговори са Кином о кредиту један од разлога борбе Републике Српске за државну имовину, оцјењује за РСЕ спољноекономски аналитичар, Игор Гавран.

Република Српска упорно настоји, доношењем закона, да државну имовину упише у власништво ентитета.

Уставни суд Босне и Херцеговине до сада је у више одлука потврдио да је држава, а не ентитет, власник имовине у БиХ. Такво стајалиште подржавају управо и представници западних земаља у Босни и Херцеговини.

Кинеске инвестиције

Босна и Херцеговина је укључена у иницијативу Сарадња 17+1 која је резултат настојања кинеске владе из 2012. године да промовише и унапређује пословне односе са државама средње и источне Европе.

Сарадња је дио ширег кинеског пројекта ревитализације пута свиле, који носи службени назив иницијатива "Појас и пут".

До сада су скоро све кинеске инвестиције у Босни и Херцеговини биле у области енергетике и инфраструктуре.

Према подацима Агенције за стране инвестиције (ФИПА), њихова вриједност је између 1,9 и 2,9 милијарди евра.

Већину пројеката у Босни и Херцеговини, Кина реализује у Републици Српској.

Кључна замјерка на кинеске послове у БиХ односи се на недовољну транспарентност, односно држање даље од очију склопљених уговора о пословима са кинеским кредиторима и компанијама.

Примјери кинеских дужника

Најпознатији случај презадужености у регији Западног Балкана је кинески дуг Црне Горе.

Та земља је једина земља Европе и једина чланица НАТО-а која се налазила у наводном ризику од дужничке замке Кине.

Црна Гора је 2015. године узела 944 милиона долара кредита од кинеске Еxим банке. Тим новцем кинеска компанија ЦРБЦ градила је дио аутопута.

Планирана 14-годишња отплата требало је да почне 2021. године без заштите од валутног ризика.

Због потешкоћа у враћању кредита, пријетила је опасност да Кина постане власником дијела аутопута, неког другог објекта или територије у Црној Гори.

Кинески званичници су више пута истакли заинтересованост за луку Бар.

Због опасности по државне финансије, Европска комисија је помогла црногорској Влади да се, уз помоћ двије америчке и двије европске банке, заштити од валутног ризика, јер је кредит са Кинезима узет у доларима чија је вриједност варирала у односу на еуро.

До сада су уплаћене четири рате овог кредита.

Џибути је од Кине 2013. године узео 1,4 милијарде долара кредита од кинеске Еxим банке, што је до 2018. године дуплирало јавни дуг на 71 посто бруто друштвеног производа те афричке државе. Тим новцем су грађени жељезница и лука.

Кина је 2018. године преузела управљање дијелом луке Доралех у Џибутију . И истој луци је 2017. године отворила своју прву војну базу у иностранству.

И Шри Ланка је у периоду од 2007. до 2016. године узела око милијарду долара од Еxим банке. Тим новцем су кинеске компаније 2012. године изградиле луку Хамбантота.

Пошто Шри Ланка није могла да врати кредит, исту луку је 2017. године уступила Кини на 99. година.

Колики су укупни зајмови Кине?

Једна од посљедњих студија показала је да је од 2008. до 2021. године Кина потрошила 240 милијарди долара за помоћ за 22 земље из "Појаса и пута" које нису могле редовно враћати кредите за разне пројекте.

Студију су радили истраживачи Еиддата (АидДата), Свјетске банке (Wорлд Банк), Харвард Кенеди школе (Харвард Кеннедy Сцхоол) и Кил института за светску економију(Киел Институте фор тхе Wорлд Ецономy).

Студија је објављена 28. марта, за коју британски лист Фајненшл тајмс (Тхе Финанциал Тимес) наводи да је први покушај да се установе укупни зајмови Кине за помоћ на глобалном.

Кина је, према тој студији, дала готово половину, 104 милијарде долара зајмова за спасавање земља у развоју само између између 2019. и краја 2021. године.

Неке од 22 земље којима је Кина дала кредите за спасавање - укључујући Аргентину, Бјелорусију, Еквадор, Египат, Лаос, Монголију, Пакистан, Суринам, Шри Ланку, Турску, Украјину и Венецуелу - такође су добили помоћ ММФ-а.

Међутим, указује Фајненшел тајмс, постоје велике разлике између програма ММФ-а и кинеске помоћи.

Једна је да кинески новац није јефтин – у студији се наводи да уобичајен зајам за спасавање ММФ-а долази с каматом од два одсто, док је просјечна каматна стопа везана за кинески кредит за спасавање пет одсто.

(РСЕ) Фото:Патриа