Милиони марака утрошени на рад представништава

Представништва Републике Српске у иностранству грађане су у току прошле године коштала 5.5 милиона марака. И док за ресорног министра резултати оправдавају уложена средства, стручна јавност сматра да педставништва не остварају своју основну, економску улогу.

Милиони марака потрошени су на рад представништва Републике Српске у иностранству. Од видљивих резултата истичу се припреме терена за посјете званичника из Српске и обилазак манифестација, попут сајмова пива или вечери поезије, на којима је ширен добар глас о Републици Српској.

„Мислим да су она дала огроман допринос регионалној сарадњи и у великом броју иницијатива које су покренуте на регионалном нивоу и да су дала огроман допринос у смислу привредне сарадње. Када говоримо о привредној сарадњи, неколико значајних инвеститора је дошло управо преко представништва“, каже Златан Клокић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.

Да представништва у иностранству нису урадила добар посао и да је њихов допринос недовољан, сматра Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца.

„Добро је да имамо представништва Републике Српске у иностранству, превасходно због развијања економских односа. Међутим, оно што нас забрињава је да у претходном периоду нисмо видјели баш неке ефеките њиховог дјеловања. Ми смо тражили од Владе да се предузму активности како би представништва пуно озбиљније радила свој посао. Стање у привреди је такво да нам требају страни инвеститори који би донијели нове технологије и веће плате и самим тим помогли у  заустрављању одласка људи са ових подручја, објашњава Тривић.

Бивши амбасадор Босне и Херцеговине у Швајцарској, Анђелко Граховац, представништва Републике Српске посматра као средство за остваривање првенствено економских интереса.

„Основна улога дипломатских представништва јесте да помогну у освајању тржишта тих земаља и да повезују компаније из домицилних земаља, поготово наше људе тамо. Њихова основна улога је да споји те људе и да доведу стране инвеститоре у Републику Српску, односно Босну и Херцеговину, како би на тај начин дошло до отварања нових радних мјеста и јачања економије“, каже Граховац.

Умјесто економске и привредне сарадње, рад представништва своди се на изградњу приватних политичких веза, објашњава Граховац.

„Представништва Републике Српске су постала смисао сама себи. Ту заиста нема великих утицаја и великих резултата, сем управо тих великих приватних аранжмана, а то Републици Српској не треба“, сматра Граховац.

Бранко Нешковић, дипломата и публициста, проблем види у томе што се дипломатијом често баве недовољно стручни људи, који путем политичких веза долазе на одговорана мјеста.

„Без припреме, без обуке, улазе у нешто без разумијевања шта је то дипломатија и представљање. Наша представништва немају дипломатски статус и њима су многа врата затворена и шеф представништва мора бити баш проницљив да би правио неке резултате“, каже Нешковић.

Нешковић додаје и да је због недовољно логистичких и материјалних ресурса, смањење броја представништва пут ка већој ефикасности.

„Боље имати два или три квалитетна представништва, добро опремљена и са солидном логистиком, која могу да направе искорак и помак, него их имати више и имати врло скромне резултате. Шефови представништва углавном су на тапету да се њихов рад рачуна и мјери, а да можда и нису могли боље“, закључује Нешковић.

Представништва Републике Српске у иностранству, уз врло ограничене резултате, грађане су у претходним годинама коштала десетине милиона, а само у току 2022. године за ове намјене издвојено је 5,5 милиона марака.

(БН) Фото: Илустрација