Губитак 821 милион КМ: Рафинерија Брод тоне све дубље

Бивши радници жале за гигантом који је некад хранио Брод и околину. Сада су, како истичу, многи доведени до просјачког штапа.

“Био сам радник рафинерије, добио сам отказ пред одлазак у пензију. Велика је штета што рафинерија пропада јер је сигурно 90 одсто домаћинстава било везано за њу. Остало је тамо још радника, раде нешто, али се све то своди на кошење траве, на чишћење круга”, каже за БН један од бивших радника.

Други се присјећа да је некад био срећан у тој фирми али да је морао да се помири са отказом. 

“Није мени било лако да изађем на улицу у 30. години радног стажа”, каже он.

Губимо једно од најздравијих стратешких предузећа. Нафтна индустрија нигдје у свијету није у губитку, свуда остварује велики профит. Запошљава становништво, прерађује јефтину сирову нафту, продаје прерађену, каже економиста Алекса Милојевић.

Свуда сем у БиХ. Неко ипак добија.

“Треба да знамо да је наш губитак нечији добитак. Оно што се у рафинерији оствари као губитак, негдје у Русији, гдје се купује сирова нафта која је скупља од наше продајне цијене нафте, концентрише се добитак. Значи, рафинерија је посредник у остваривању огромних добитака у некој фирми у Русији”, каже Милојевић.

Кривац за то што некадашњи гигант наставља да тоне је онај ко је дозволио продају рафинерије мимо закона и нетранспаренто, па се ни 15 година послије не зна ко је власник 60 одсто тог предузећа. Кривац је онај ко не шаље инспекцију у рафинерију, а то је Влада, кажу економисти.

“Интересантно је да Влада неће да уђе у проблем трансферних цијена, односно како набавна цијена сирове може да буде виша него продајна цијена наше прерађене нафте. Никако да се открије гдје се концентрише, гдје се слива то богатство које ми овдје евидентирамо као губитак. То је велики проблем”, наводи Милојевић.

Економсита Светлана Ценић оцјењује да је оно што се дешава у рафинерији Брод преписано и пресликано из фабрике глинице Бирач.

“Онај ко још тврди да је то успјешна приватизација вољела бих да ми објасни акумилисани губитак. То је тако проглашавано, па успјешно, па никад боље...Та нас је рафинерија коштала да је то страшно”, истиче Ценићева.

Једна од ријетких ствари у вези рафинерије која је кристално јасна јесте ко ће губитке враћати.

“Све губитке која Влада направи, враћаће народ. Проблем је што су Влада, односно њени чланови, вјероватно и сувласници рафинерије. Тако ће сво богатство које се слива њима у руке, народ плаћати и враћати”, јасан је Милојевић.

Независно судство и испитивање криминалних радњи, а затим нова приватизација путем масовног акционарства поново би рафинерију веома брзо учинило најпрофитабилнијим предузећем, истиче Милојевић.

Међутим, како тренутно ствари стоје, изгледа да тешко рањена рафинерија која клечи на кољенима борећи се за дах, чека само посљедњи ударац који ће јој потпуно избити ваздух из плућа.

(БН) Фото: БН