Колико тачно милијарди посједује Милорад Додик?

Крај је 2022. године. Економистица Светлана Ценић гостује на Н1.

“Додик је, мислим, најбогатији човјек у БиХ. Странци су му процјењивали богатство, нисам ја. Немам те обавјештајне податке, нити своје ‘пипке’ свугдје. Они су му процјењивали богатство и цифра је толика да су ми очи испале. Његово богатство му је, мислим, процијењено на 3,5 милијарде КМ. Тако кажу они, не ја”, навела је тада Ценић.

Ако је ово истина, онда Додик без проблема може отплатити више од пола укупног дуга Републике Српске, који износи нешто више од 6 милијарди марака или отплатити овогодишња кредитна потраживања која досежу готово милијарду марака. Сасвим сам могао би олакшати неизвјесну економску ситуацију овог босанскохерцеговачког ентитета.

ЗВАНИЧНА ИМОВИНА

Садржај званичне имовине Милорада Додика, према увиду у имовински картон пријављеном за опште изборе 2022. године који је објавила Н1, није ни приближан кулоарским наводима.  

Додик је пријавио око 75.000 марака годишњег прихода од плате, 100.000 марака од пољопривредне дјелатности те 49.000 од издавања виле у Београду чију је вриједност процјенио на 1,7 милиона КМ.

Од имовине Додик је пријавио још стан у Лакташима (80.000 КМ), возило Голф 8 (50.000 ) те дионице у Бањи Лакташи вриједности 505 КМ. Кредитно је задужен за нешто више од 660.000 марака. Годишњи приходи супруге наведени су у износу од 45.000 (имање), а њена имовина састоји се од два земљишта (89.000), пословног простора (100.000) и возила (30.000КМ).

РУСКА АМБАСАДА НА АДРЕСИ ФИРМЕ

Руском бизнисмену Рашиду Сердарову односно његовој фирми “Цомсар Енергy Гроуп“ 2013. године додјељена је концесија за експлоатацију угља надомак Термоелектране. Уговор је проглашен тајним, као што је тајновито много тога са овом фирмом регистрованој на Кипру.

Јавна је тајна да овако велики посао није могао бити повјерен без сагласности Милорада Додика. Региструју се нове фирме у Републици Српској: „Цомсар енергy Традинг“, „Цомсар Енергy Агро“, „Хотел Цомсар Рудо“ све до „Цомсар Енергy Хидро“. Оснивач посљедње је „Цомсар Хyдро Холдинг Лтд“, регистрован на Кипру, у Никозији на адреси – руске амбасаде у овој држави!

Посљедњих дана актуелна је и „Хyдро Поwер Гроуп“. Иако јој је посредни оснивач лондонска фирма „Деxбридге енгинееринг лимитед“, сједиште им је на истој адреси као фирма Сердарова “Цомсар енергy агро”, а користе и Цомсаров службени емаил.

Електропривреда Републике Српске уз сагласност ентитетске владе намјерава да откупи за 200 милиона КМ! Додиково образложење  да је ријеч о “враћању суверенитета у области енергетике” сувисло је до тренутка када се погледају негативни пословни резултати фирме која нема запослених. Тако ће модел "профит од ничег" још једном бити на дјелу.

ПРВИ МИЛИОНИ

Више од 30 година Додикове активне политичке каријере мање је више је познато, као и дио некадашњих личних пословних ангажмана. Почетне послове Додик је имао са фирмом за производњу намјештаја, душека и јоргана Игокеа, но без неког финансијског успјеха. Дошао је рат и вријеме за уносну трговину. У то доба то је значило - шверц нафтом и цигаретама.

Априла 1994. године Додику су одузета два шлепера цигарета увезених из Македоније и то није био једини случај. Заступао је фирму „Врбас“ која 1994. године преко румунске фирме купује дизел гориво вриједности око 4,8 милиона долара.

 Тако је, само по овом уговору, на продаји нафте грађанима Републике Српске у ратно вријеме, зарадио милионе. Постоје наводи да је од овог новца Додик тада купио станове у Београду. Легендарна вила на Дедињу тек ће слиједити.

СРБИЈА, КОЛИЈЕВКА ПРОФИТА

Додиковог имена нема у званичним власничким удјелима, иако га повезују са бројним фирмама и пословањем у Србији. Београдска фирма Комграп илустративан је примјер.

Додиков омиљени, недавно преминули пословни партнер Слободан Станковић, власник фирме Интеграл из Лакташа платио је 2007. године већински удјел у Комграпу 4,3 милиона еура да би на крају преузео пословне просторе на најскупљим локацијама у Београду и имовину на локацијама од Србије до Украјине.

Постоје процјене да је вриједност некретнина Комграпа била неколико стотина милиона марака. Томислав Костић, тадашњи предсједник синдиката у  Комграпу је током састанка са тадашњим директором Агенције за приватизацију чуо до тада непознати податак.

„Владислав Цветковић се зачудио. Рекао је пред свима, да је, по његовим сазнањима, већински власник, односно газда Комграпа Милорад Додик, а не ‘Интеграл’ Слободана Станковића и да он у папирима има Додиково,а не Станковићево име“, причао је Костић.

Зграду у Новом Саду становници називају „Додикова палата“, но званично инвеститор је„Галенс инвест“, једна од фирми групације Галенс. И то није једина конекција пословања са фирмама или оосбама из Србије, за које је штета ишла углавном на рачун буџета Републике Српске, а у корист „непознате особе“. Ево неколико примјера конекције са србијанским тајкунима Драганом Ђурићем и Мирославом Мишковићем.

Током првог премијерског мандата 1998. године Милорад Додик је одобрио кредит од 750 хиљада КМ из буџета РС Ђурићевом предузећу "Зекстра рент а цар" из Земуна, Србија.  (сви документи у посједу “Журнала”). Први проблем је што је ријеч о приватној фирми из друге државе, тадашње СР Југославије и садашње Србије јер је “Зекстра” регистрована у Земуну.

"Зекстра" је вратила тек нешто више од 10 посто новца. Додик, Мишковић и Ђурић били су актери и приватизација Робне куће „Боска“ у Бањалуци. Нико није видео приватизациони уговор, а према доступним информацијама, плаћена је новцем из буџета РС.

То је само један примјер. Бобар банка, Робне резерве, Фармленд, Гранд Траде, Бирач, Медицинска електроника, само су дијелови низа корупцијских афера у којима су медији наводили позадинску улогу Милорада Додика.

Драстичан је примјер пословног ангажмана „Лутрије РС“ и кипарске фирме „Глори“. Директор Лутрије био је Додиков кум Миле Радишић, а уговор је у ствари био параван за извлачење милиона новца. Поједини  медији наводили су да је Додик купио кућу на Кипру што је демантовао. Упоредо, његова кћи Горица изјављује да је у овој држави похађала колеџ.

ДЈЕЦА СУ БОГАТСТВО

Милорад Додик је поносни отац јер су му дјеца развила вишемилионски бизнис, истина са покојим милионом повољних кредита, буџетским и родитељским подстицајима. Прича о пословима дјеце Милорада Додика, Игора и Горице,  отворена је 2009. године, када је Инвестиционо - развојна банка РС додијелила кредит од три милиона марака фирми “Фруит Ецо”, чији је сувласник Игор Додик, син Милорада. Додик је тада као ентитетски премијер био и предсједник кредитног одбора банке.

Фирма и даље послује и то успјешно. Према писању портала Цапитал.ба фирма је у 2020. години имала приходе од 1,67 милиона марака и  добит од  490.000 марака

Ресторани „Агапе“ Горице Додик углавном не послују лоше. Према званичним подацима портала акта.ба у 2021. имала је приход од 2,8 милиона те добит од 158 хиљада марака.

Портал Цапитал указује и на фирме њеног супруга Павла Ћоровића.  Његове фирме „Агро Дестил“, „КБВ Датацом“ те „Ред Боx Медиа“, у којој је сувласник са Ренатом Радишићем (сина Додиковог кума  Милета Радишића), су у 2020. години обрнуле укупно 1,8 милиона марака и пријавиле добит од око 150.000 КМ, што је на нивоу из године прије пандемије.

Фирма "Глобал либертy“ из Лакташа, у власништву  Горице и Игора Додика, није се прославила пословањем. Након што су 2020. имали приход од 173.000 КМ и добит од 93.000 КМ, годину 2012. завршили су „у минусу“ од 77.000 марака.  Да им олакша губитак потрудиле су се институције РС. "Глобал либертy“ је прошле године добила подстицаје у износу од 26.889 марака, из аграрног буџета те  Компезационог фонда.

Постицаје из истих извора је добила и фирма „Фруит ецо“ која је у сувласништву Игора Додика  и то 182.000 марака. „Агро воће“  у власништву Горице Додик, је добило подстицајне износе од око 102.000 марака.

Наравно, у легенду је ушла прича о правој улози Игора Додика у фирми Проинтер. Он и Милорад Додик негирају било какву повезаност за власничком структуром, но остаје чињеница да је Проинтер неприкосновени тендерски шампион са својим „консултантом“ (што је јавно признао отац Додик) Игором Додиком.

КАДА НЕМА РУСА И КИНЕЗИ СУ ДОБРОДОШЛИ

Посебна прича јесу Додикове релације са Русијом и тамошњим тајкунима, од приватизације Рафинерије Брод до продаје обвезница Републике Српске.

Како су послови са Русијом и Русима у посљедње вријеме у застоју, Република Српска, читај Милорад Додик, се све више окрећу према партнерима из Кине, склапајући бројне уговоре за изградњу инфраструктуре и енергетских објеката. Држава Кина није баш транспаретна при склапању послова, што овдашњим властодршцима одговара.

Познато је да је корупција у Кини строго кажњива, но постоје изузеци – није кажњиво уколико је у корист државе. Иако је тржиште БиХ готово минорно у односу на цјелокупан посао, оно због подложности корупцији може бити, а многима и јесте, занимљиво.

Подсјетимо и на изградњу зграде Владе РС у Бања Луци, РТВ дома те аутопута Бањалука-Градишка. Према извјештају СИПА-е Милорад Додик, Слободан Станковић и још 13 особа осумњичени су да су прали новац и вршили пореске утаје уз имовинску користи у износу од око 115 милиона КМ.

Подсјетимо, набављане су корпе за смеће и пепељаре у вриједности већој од хиљаду марака, што је мали али илустративан детаљ како се трошио новац. Плаћане су фиктивне наруџбе на рачуне у иностранству милионске вриједности.

Колико год му се привидно супротстављао, Милорад Додик у ствари цијени овакво босанскохерцеговачко правосуђе јер нису нити једну истрагу, а нарочито оне финансијске природе, довели до краја.

Наведено и још много тога, за оне које су пропустили, погледајте у Журналовом филму „Сви Додикови прсти - Од лакташког шверцера до руског тајкуна“.

(Журнал)