Први корак у УКР и прича на српском са полицијом

Пише: Проф. др Дарко Трифуновић,  директор Института за националну и међународну безбједност

Пут од Београда до Лавова дуг је више од 900 км. Довољно времена да путујући возилом дозволите себи да и мисли путују тамо где идете.

У српским медијима изговорено је доста неистина о народу Украјине и о самим догађајима услед непознавања чињеница и великим делом услед велике руске и проруске пропаганде која је више него очигледна.

Пре пута, послао сам поруке неким познаницима да идем у Украјину и да их молим да ми наведу, обизором да су изразито про-руски оријентисани где су то места, улице, тргови или инститиције како их они наводе "фашистичке".

Нисам дуго чекао, јави се један од њих и каже да управо ја идем у једну од таквих нацистичко- фашистичких установа на Универзитет Иван Франко.

Морам признати да сам се у моменту збунио, док нисам схватио да он мисли на Франка из Шпаније, фашисту (Франциско Франко) јер је Иван Франко познати украјински песник.

Не само да би исти тај познаник добио јединицу из историје, већ опијен пропагандом и заблудама настави са низом других измишљотина. Изабрао сам само једну у низу невероватних прича и разумео добро зашто и ко те приче у овом тренутку пласира.

На граничном прелазу између Мађарске и Украјине, секретар Института Немања излази из кола и док предаје пасоше почиње разговор између њега и граничног полицајца.

- Пита полицајац да ли смо Руси или руски шпијуни с обзиром да долазимо из Србије, али више онако кроз шалу и наставља на наше изненађење на српском језику: "Душа ме боли за Србијом. Волим Србију волим Београд, волим Скадарлију. Волео би кад би имао прилику да поново посетим Београд. За нас у Украјини, Србија је кроз векове била узор и у борби за стицање независности и у борби за ослободјење. Све нас Украјинце погађа то што чујемо да причате о нама, башс боли", заврши он и преко реда нас спроведе до пункта Војне полиције.

Улазимо у Лавов, тражимо наш хотел и гледамо називе улица.

У самом центру Лавова одмах код уреда градоначелника налази се Булевар или улица Српски.

Град је још у духу највећег хришћанског празника Ускрса и то се види на сваком кораку.

Наравно, незаобилазан је и споменик чувеном украјинском песнику Тарас Шавченку...

Састајемо се на вечери са Србима из Украјине, али и са Украјинцима из Србије који су показали своје гостопримство.

Нисмо дуго остали јер је сутра нови дан и велика конфернеција у којој је и наш Институт ко-организатор.

Да би први утисак остао незабораван, градом су почеле да завијају сирене. Ником тај звук није пријатан али су наши домаћини остали смирени уз објашњење да су праве опасности биле на самом поцетку кад украјински ПВО није имао чиме да брани Украјину, али да данас то није случај.

Најављен нам је састанак са Србима из Бахмута али и других делова Украјине. Неизмерно се радујемо састанку са њима, јер до наших грађана очигледно чињенице и праве информације ташко долазе.

(БН) Фото: Уступљене фотографије