Апсурд: БиХ све више увози храну, коју може произвести

Колико се заправо увози хране у БиХ, најбоље показује податак да су у Босну и Херцеговину прошле године увезене 2,2 милијарде килограма пољопривредно-прехрамбених производа, што је за готово 140 милиона килограма више него годину прије.

Службене бројке

Вриједност увезене хране повећана је с 3,44 милијарде на 4,43 милијарде КМ, подаци су Спољнотрговинске коморе БиХ.

У врху листе увозних производа из пољопривредно-прехрамбеног сектора су говеђе свјеже и замрзнуто месо, безалкохолна пића и вода, слатки кекси и пекарски производи, пшеница.

Дакле, све оно за шта имамо потенцијал за солидну производњу, а шта, ипак, немилице увозимо из бијела свијета. У годину дана увоз безалкохолних, алкохолних пића и воде порастао је за 10,5 одсто, свјежег и замрзнутог меса за 9,7, разних прехрамбених производа и додатака прехрани за 8,8, житарица за 7,8 те производа на бази житарица и брашна за 6,9 одсто.

Пораст увоза вриједносно и количински у 2022. години, у односу на претходну годину, биљежи се код категорије нерафинисаних шећера од шећерне трске, уљарица, житарица, прерађевина од поврћа, рибе те садница воћа и поврћа – наведено је у најновијем броју Инфокома ове Коморе, из које подсјећају да су глобална криза, инфлација и потешкоће у ланцу испоруке амбалаже, сировина и репроматеријала у производњи имале негативне учинке на готово све произвођаче сектора за производњу хране, пише Вечерњи лист.

Поучени оваквим искуством, можемо закључити да без производње стратешких производа ниједна земља није економски потпуна те да је за њихову производњу потребно унапријед и плански осигурати све потребне инпуте за учеснике у ланцу производње.

А глобална криза која је захватила свјетску економију показала је како је сектор производње хране најважнији, али и најосјетљивији, стоји у Инфокому.

На важност производње домаће хране произвођачи, али и економисти упозоравају годинама, а то се поготово показало у посљедње три године кад су цијене хране у цијелом свијету почеле незаустављиво расти. То се посебно одразило на државе које су овисне о увозу хране. Иако је сва храна поскупјела, а посебно су скочиле цијене меса, најављена су и нова поскупљења.

Грађане БиХ, наиме, очекује ново поскупљење меса чије би цијене, према тренутачним процјенама, могле скочити и за 30 одсто! Прошле године увезена су 83,362.882 килограма живих животиња и меса за 507,732.506 КМ. И годину прије увезена је готово иста количина, али за знатно мањи износ од 398,303.675 КМ.

Производња хране

Увозимо млијеко и млијечне производе, месо, егзотично воће и поврће, али и оно које одлично успијева на нашим просторима. На листи бројних производа које Босна и Херцеговина увози, иако их и сама производи, и прошле године нашли су се хљеб, пецива и други пекарски производи.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, увезено је 306,447.829 КМ производа на бази житарица и брашна у прошлој години. Истих производа извезено је три пута мање, тачније 105,781.233 КМ.

Оно што је најважније, све што се увози у БиХ, млинско-пекарска индустрија може производити.

Према службеним подацима, обрадиве површине у Федерацији БиХ простиру се на 721.000 хектара, док је у Републици Српској око милион хектара пољопривредног земљишта, од чега се 46 одсто не користи за производњу хране.

(Вечерњи лист)   Фото: Архив/Вечерњи лист