Шабанова удовица о страхотама њене фамилије у логору
Гоца је пре две године открила да је само њен отац успео да побегне од њих преко 40 из поменутог озлоглашеног логора.
Гордана Шаулић, удовица покојног краља народне музике Шабана Шаулића, присетила се страхота кроз које су прошли чанови њене породице.
Гоца је пре две године открила да је само њен отац успео да побегне од њих преко 40 из поменутог озлоглашеног логора.
"Само помињање имена Јасеновац, у мени изазива тугу, нелагодност и страхоту. Мој отац је јако ретко о томе причао. У ствари, највише сам о тим догађајима сазнала у књизи Драгоја Лукића. ‘Рат и дјеца Козаре’. Мој отац је иначе из Срефлија, то је код Босанске, сада Козарске Дубице. Мислим да је цео тај крај завршио у логорима или убијен. Тата је био у Јасеновцу заједно са својим оцем, односно мојим дедом, своја два брата – мојим стричевима, и 45 или 46 чланова уже породице. Сви они су остали у јасеновачком логору, осим тате, који је успео да побегне. Тада је имао 12 или 13 година - присетила се Гоца тада за „Објектив“ и изнела неколико детаља о очевом бегу из усташке кланице, које је упамтила од оца
„Тата, деда и други логораши ишли су преко неког мостића који је са стране био ограђен бодљикавом жицом. Терали су их да пређу на другу обалу како би их убацили у те пећи. Деда је, међутим, викнуо ‘Јуриш!’, и почели су да беже. Пуцали су им у ноге, мој стриц је само рекао оцу: „Тата, рањен сам“.
Деда је успео да пребаци оца преко те бодљикаве жице, кошуљица му се закачила за њу. Ко га је даље гурнуо у воду, не знам. Није знао да плива, али успео је да исплива. Није знао ни где се тачно нашао када је дошао до друге обале… Кад се докопао те обале, трчао је и сутрадан је наишао на неку партизанску јединицу, којој се прикључио. Био је курир код Жарка Згоњанина, тад је био он генерал, то је био његов одред и тако је у партизанима дочекао крај рата.“
Нажалост, остали логораши из Михајлове фамилије нису били те среће, мајка и сестре су биле негде у партизанима, али у логору нико није преживео.
"Спаљени су његов отац Стева, стричеви, браћа Рајко и Милан и сви остали чланови породице. По мом оцу Михајлу, кога су звали Мићо, Шабан и ја смо назвали нашег сина"
(<стронг>Курир.рсстронг>а>) Фото: Гуиллауме Оригони / АФП / Профимедиа, Петар Алексић
Коментари (9)
Арса
Да се разумемо свака медаља има две стране и делимично сте у праву и једни и други,злочине су чинили и партизани и четници а усташки су најгори.Овако стоје ствари усташки су највише скривани као и партизански док су четнички додатно увеличали због братства и јединства.То вам ке права истина и слабо су вас учили историји у школи.Ја сам ипак учио од најбољих и објективни историчара.
Тета Гоцо
Да се не лажемо, територије које је држала Југославенска Краљевска Војска у Отаџбини, ту су Срби преживјели, а тамо гдје су били партизани ,од Срба нико жив није остао ! То је сва мудролија, само је треба рећи, у осталом 21. је вијек, треба да се зна, док не уведу закон о "клевети" !
Ех
што су ти судбине...И тако сад Србија има дипломату Михаила Шаулића...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.