Пропали милионски кредити које је Влада директно дала фирмама

Ти зајмови су под притиском ММФ-а укинути 2016. године, али фирме и институције које су добиле државне кредите још нису вратиле 27,8 милиона марака. Српска ће остати без милиона марака и отписати дио дуга јер су поједина предузећа у међувремену пропала.

То је доказ да су били у праву сви који су критиковали овакво располагање државним новцем, упозоравајући да се кредити дијеле селективно, подобним фирмама које нису могле добити банкарске кредите јер су већ презадужене.

Међу њима је Институт за урбанизам, грађевинарство и екологију РС који је 2015. године на зајам добио милион марака.

Ова установа је због криминала о којем је ЦАПИТАЛ нашироко писао пропала, а остали су дужни 1,2 милиона марака што јасно говори да нису вратили готово ништа.

Слична ситуација је и са предузећем “Битекс” из Билеће. Правни сљедбеник предузећа “Никола Тесла” а које је упропастио савјетник Милорада Додика Драган Вучетић добило је кредит од 250.000 марака.

Не само што нису вратили главницу него им је дуг са каматама сада 355.144 КМ.

Поједина предузећа не крију да им је кредит по овој кредитној линији велика омча око врата.

Тако је управа „Аеродрома Републике Српске“ прошле године признала да постоји ризик да неће моћи вратити седам милиона КМ.

Новац су добили 2016. године по каматној стопи од 5,4 одсто. Рок плаћања је 14 година са грејс периодом од четири године, а који је касније у вријеме пандемије продужаван.

Од тада су вратили око 1,2 милиона КМ па је њихов дуг по овом основу данас 5,88 милиона КМ. Мјесечна рата им је око 100.000 марака.

О пословном колапсу у Новој дрвној индустрији “Врбас” ЦАПИТАЛ је писао прије неколико седмица.

Власник Љубомир Љубо Ћубић радницима дугује неколико плата, а лагери су пуни непродате робе. Над главом им виси кредит од 6,5 милиона КМ који су отплатили само један мањи дио.

Посебном кредитном линијом Влада Републике Српске спашавала је и гасила пожаре у болницама.

Њима је подијељено укупно 14 милиона марака, од чега пет УКЦ-у Бањалука.

Враћено је мање од трећине новца, а укупан дуг је 10,22 милиона КМ.

Нису сви корисници Владиних кредита, а било их је 25, остали дужни новац.

Путеви Републике Српске вратили су 10,4 милиона марака, “Електропривреда шест милиона КМ, болница Младен Стојановић милион КМ.

Када је ријеч о приватним предузећима, “Микроелектроника” је вратила позајмљених 1,4 милиона КМ, а “Армако” из Прњавора 600.000 КМ.

“Дали кредите да се не врате”

Економиста Светлана Ценић у изјави за ЦАПИТАЛ констатује да су кредити по овој кредитној линији додијељени како се не би вратили.

Према њеној оцјени, све је рађено да се заобиђу редовне процедуре гдје би захтјеви установа и предузећа били одбијени јер не би испунили услове.

“Све ово што је Влада дала мимо комерцијалних банака никада не би могло да прође одјељење за ризик у некој од тих банака, јер банка не би на себе преузела тако ризичне кредите”, каже она.

Додаје да је Влада овим мијешањем у банкарски сектор прекршила закон.

“ИРБ је давала кредите директно без посредника иако то није комерцијална банка. Она није законски надлежна за директан пласман средстава”, закључила је Ценићка.

(Цапитал)