Своја природна богатства БиХ дала за само 125 милиона КМ

Подаци показују да су приходи од концесија у прошлој години износили свега 125 милиона марака и мањи су за три милиона марака него претпрошле године.

Занимљиво, све се то дешава када цијене минералних сировина на свјетском тржишту годинама расту.

Тако је, на примјер, цијена алуминија и руде боксита на свјетском тржишту од 2015. до 2022. порасла за преко 140 одсто, али наплате концесионих накнада нису повећане.

Шест највећих рудника боксита у БиХ не исказује никакво значајније повећање прихода, који су данас кумулативно за 7,6 одсто мањи него 2015. године.

Такође, цијене жељезне руде на свјетском тржишту од 2015. порасле су за 210 одсто али приходи највећег рудника жељезне руде „Арцелор Миттал“ Приједор протеклих година нису значајније повећани.

Подсјећамо, концесиона накнада се у највећем броју случајева обрачунава по основу прихода које мало ко контролише.

Надлежни углавном не преиспитују податке које им достављају концесионари.

Да им не треба безрезервно вјеровати показује контрола Пореске управе Републике Српске која је у два наврата утврдила да је „Арцелор Миттал“ приједор по трансферним цијенама продавао руду сестринској фирми у Зеници.

На основу тога обрачуната им је додатна пореска обавеза од 9,6 милиона марака.

Поред слабе контроле, област концесија једна је од најмање транспарентних. Уговори су углавном тајни, а подаци скривени од очију јавности.

Углавном се могу наћи основне информације без пуно детаља што ствара велики корупцијски ризик.

Објављивањем обједињеног регистра концесија, Транспаренцy интернатионал БиХ направио је први корак у превенцији корупције и злоупотребе јавних ресурса.

Регистар садржи информације о дозволама, накнадама и пословању концесионара и први је овакве врсте у БиХ.

База је интерактивна и садржи велики број података који могу да дају један комплетан преглед о томе како се концесионари односно институције власти односе према вриједним ресурсима којима БиХ располаже.

Регистар показује и оне податке који се по основу уговора о концесији не сматрају јавнима као што су износи уплаћених накнада и висине једнократних накнада.

Приказују се све најважније информације о појединој концесији као и о институцији која ју је додијелила. У њему су подаци о 735 концесија и 528 концесионара.

Портпарол Ти БиХ Срђан Траљић каже да поред активности на успостављању регистра, сумњиве случајеве у сфери концесија пријављују надлежним органима.

Жалили су се и инспекцијским органима. По основу њихових пријава у два случаја забрањена је експлоатација геотермалних вода.

Примјери о сумњивим концесијама могу се наћи на сваком кораку. Траљић истиче један који је актуелан у Неуму.

„Општина је дала концесију за наплату паркинга приватном предузећу иако су то послови у надлежности локалног комуналног предузећа.

Овај уносан посао у туристичком мјесту са великим бројем туриста има око 1.700 паркинг мјеста, уступљен је за накнаду од свега 81.000 КМ годишње која се, по налазу ревизије, не плаћа редовно.

Приватној фирми дата су и овлаштења да наплаћује и прекршајне казне, а општина од тога добија свега 20 одсто“, прича он.

(Цапитал) Фото: Пиxабаy