Број становника у Бањалуци ће се драстично смањити

Бањалука ће се неизбјежно до 2040. године суочити са даљим падом броја становника, а укупна бројност људи у граду на Врбасу за 17 година могла би се кретати између 168 у најгорем и 176 хиљада у најбољем случају, наведено је између осталог у документу "Стратегија демографског развоја града од 2023. до 2030. године".

Резултати пројекције становништва базирани су на подацима из пописа становништва у БиХ 2013. године када је у Бањалуци живјело нешто више од 180 хиљада људи.

Према процјенама Завода за статистику РС, Бањалука је средином 2021.године имала 185.000 становника, а можемо претпоставити да је та бројка слична и овом моменту. 

Очекивана процјена аутора стратегије показује да ће на крају периода који стратегија обухвата, 2030. године, град имати исти број становника као током пописа 2013. године, а да ће 2040. године та бројка пасти на око 173.000, десетак хиљада мање него сад.

Аутори Стратегије предвидјели су три варијанте могућег демографског развоја засноване на старосно-полном саставу становништва и дефинисаним претпоставкама о кретању рађања, умирања и миграција. Недостатак података и неконзистентност временских серија отежали су посао израде стратегије.

Демографи су хипотезу о фертилитету (плодности - броју рађања) приказали у три варијанте како би био обухваћен највјероватнији опсег кретања нивоа рађања, а распон могућег кретања до краја пројекционог периода (2040.) креће се од 1,19 до 1,94 дјеце по једној жени, док је највјероватнија (прогностичка) вриједност 1,67.

Полазна вриједност сваке од ове три варијанте јесте вриједност стопа укупног фертилитета у 2020. години (1,55).

"Постављене хипотезе се могу тумачити као кретање од најнижих забиљежених вриједности (ниска варијанта), преко наставка (садашњег) тренда (средња варијанта), до пуног остварења циљева постулираних овом стратегијом, уз раст стопе око 15 одсто (висока варијанта)", наводе демографи.

Хипотеза о морталитету (смртности) је дефинисана на основу оцијењених вриједности очекиваног трајања живота на рођењу (ОТЖ) за мушкарце и за жене, за које су доступне вриједности за Републику Српску. 

Наводи се да становништво Бањалуке, очигледно, показује вриједности очекиваног трајања живота сличне онима у великим урбаним центрима у Србији, нпр. као Београд, Нови Сад и Ниш.

"Ипак, очекивано повећање животног вијека у наредним годинама је веома скромно и износи свега 0,9 година за оба пола", наведено је у документу.

Аутори Стратегије демографског развоја Бањалуке наводе да су подаци о миграцијама најоскуднији, па је њихова процјена била најзахтјевнија.

"У сваком случају, очекује се да ће Бањалука током читавог периода пројекције биљежити укупан позитиван миграциони салдо, на основу којег би се до 2040. године могло доселити додатних 4.135 становника", пише у анализи демографа, али да то не мијења негативну прогнозу.

Демографи наводе да чак и у условима повољног развоја миграција, предвиђени ефекти негативних трендова значајно превазилазе позитивне и резултоваће даљим смањењем броја становника.

"Наведени негативни трендови у компонентама природног кретања представљају и узрок и посљедицу даљег старења становништва.

Овакав развој ситуације, без снажне друштвене реакције по питању доношења и дугорочног спровођења одговарајућих политика, представљаће озбиљно ограничење и препреку демографском и просторном развоју града Бањалуке и Републике Српске", истичу демографи.

Предложене мјере: Новчана помоћ, бесплатно здравство, живот на селу, брига о старима...

Стратегија је дефинисала приоритете и мјере који би требало да спријече исељавање и побољшају наталитет и друге факторе, али напоменуто је да се приоритети не могу одређивати док не буду поднесена два годишња извјештаја на бази којих ће бити утврђени, или до утврђивања приоритета у оквиру Стратегије демографског развоја Републике Српске

Мјере који су предложене, између осталих су мјесечно финансијско давање за свако рођено дијете до годину дана; подршка у рјешавању стамбеног питања младим брачним паровима са дјецом за стицање прве некретнине или проширење стамбене јединице лицима која имају некретнину; субвенционисање дневне бриге о предшколској дјеци путем ваучера; организовање редовних бесплатних систематских прегледа и циљаних здравствених прегледа и тестова на поједина обољења.

Аутори предлажу и креирање подстицајних мјера за привлачење фриленс заједнице, дигиталних номада и других висококвалификованих стручњака у Бањалуку, те промоцију, развој и унапређење капацитета села као дестинације за живот међу урбаним становништвом Бањалуке

Стање би побољшало и креирање и суфинансирање дневних центара за старија лица на бази јавно - приватног партнерства, успостављање сервиса за помоћ у кући за лица стара 65 и више година, али и идентификација резерви радне снаге међу пензионерима,  због тренутног општег дефицита на тржишту рада.

Нацрт стратегије је упућен на јавне консултације које трају 21 дан. 

(<спан стyле="цолор: #236фа1;"><а стyле="цолор: #236фа1;" хреф="хттпс://мондо.ба/Инфо/Друство/а1211054/Стратегија-демографског-развоја-и-број-становника-у-Бањалуци.хтмл">Мондо)   Фото: Мондо