Ево зашто је Фрушка гора добила назив српска Света гора

Шире подручје Фрушке горе је према легенди од давнина било богато светилиштима. Како се наводи, током 16. и 17. века на њој се налазило 35 манастира.

Данас је сачувано 17 тих старих светиња због чега је ова војвођанска планина, осим као најстарији национални парк у Србији, 1990. године проглашена и за културно добро од изузетног значаја за Србију, а предложена је и за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.

"Од како је света и века људи су олтаре/жртвенике градили на узвишењима, а Фрушка гора је дефинитивно једино километрима унаоколо доступно узвишење, те не чуди њена рана сакралност. О томе сведоче и ископине на неколико локалитета", објашњава Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Хришћанске цркве су и иначе, по правилу, подизане на местима која су још од раније важила као света. И тако се Фрушка гора “наметнула” као логичан избор. Још један од разлога због којих је тако много манастира подигнуто на овом месту јесте и чињеница да је Фрушка гора богата природним ресурсима.Манастири су одувек функционисали у спрези са природом. 

Многобројне легенде краја наводе да је Фрушка гора била свето место за Србе још у доба Немањића. Сматра се да је краљ Драгутин, у периоду када је владао као “краљ Срема” свој утицај на овим просторима учвршћивао зидањем већег броја манастира, а да су након њега слично поступали и краљ Милутин, цар Душан и кнез Лазар.

Тако је, легенда каже, најстарији манастир на Фрушкој гори – Привину Главу, подигао још у 12. веку неки властелин Прива/Приба. Краљ Драгутин основао је Бешеново, Велику и Малу Ремету, док се манастир Врдник везује за кнеза Лазара.

Ипак, историјска је чињеница да озбиљније монашко насељавање Фрушке горе почиње са породицом Бранковић која после слома српске деспотовине, средином 15. века, добија ове пределе на управу. Деспот Ђурађ је од папе Николе В тада добио дозволу да подигне девет манастира намењених православним свештеницима и верницима.

Бранковићи су, највероватније, неке од њих подигли из темеља, док су неке зидали на развалинама напуштених римокатоличких самостана. Ипак, то су информације које је данас тешко доказати. Највећи број историчара и теолога за најстарији манастир Фрушке горе сматра Крушедол који потиче с почетка XВИ века.

"Када говоримо о манастирима, немамо јасних историјских података о њиховом постојању пре прве половине 16. века када се у турским дефтерима помиње већи број српских православних манастира у неколико нахија које су покривале област Фрушке горе.

Није тешко закључити да су монаси изабрали ову планину због њене истовремене негостољубивости према пољопривредној култивацији, али и питоме природе и не толико густе шуме", објашњава професор Неђић.

(Мондо)   Фото: Сцхреенсхот