Грађани зазиру од покретања сопственог бизниса

Према подацима Привреде коморе Републике Српске , Бањалука се издваја као главни привредни центар Српске јер су у граду на Врбасу регистрована 3.142 привредна субјекта. На другом мјесту је Бијељина са 1.101 предузећем, а високо треће мјесто припада Лакташима гдје послује 535 субјеката.

Подаци показују да у Добоју послује 361 привредно друштво, а у Источном Новом Сарајеву 220.

Занимљиво је да више од 43 локалне заједнице у Српској имају мање од 100 предузећа. Међу којима су и не тако мале општине као што су Вишеград, Невесиње, Котор Варош и Фоча.

Судећи по броју регистрованих предузећа, најгора је ситуација у Источном Мостару гдје је регистрован само један привредни субјекат. Нешто боље стање је у Купресу гдје послују три субјекта, док у Језеру привредну дјелатност обављају четири предузетника.

Међу локалним заједницама који имају мање од десет предузећа су и Крупа на Уни и Источни Дрвар гдје је регистровано по шест привредних субјеката.

О потенцијалима домаће привреде највише говори структура самих дјелатности, па је тако највећи број друштава регистрован у области трговине на велико и мало и то њих 2.498, а најмање их је у области вађења сирове нафте и природног гаса, тек два субјекта. Када су у питању производне дјелатности највише предузећа је у области прераде дрвета и то 498, док су на другом и трећем мјесту грађевина и металски сектор.

Економиста Марко Ђого каже да Српска има веома мали број привредних субјеката у односу на број становника.

"Подаци о броју предузећа јесу показатељ ствари које нису баш пожељне. Наши грађани зазиру од покретања сопственог бизниса и због наслијеђених пракси из комунизма и даље сматрају да неко други, да ли држава или странци, треба да се баве привредном дјелатношћу. Такође, наше друштво често привреднике доживљава као сумњиве и непожељне особе за разлику од запада гдје су бизнисмени најугледнији чланови друштва", наводи Ђого.

Додаје да је нестабилна политичка ситуација у земљи и окружењу додатни отежавајући фактор због којег домаће становништво зазире од покретања сопственог бизниса.

"Друштвена нестабилност и страх од глобалних сукоба само су неки од фактора који утичу на спремност људи приликом инвестирања. Компликованост процедура и висока улагања нису међу тим разлозима јер је у Српској релативно брзо и лако основати предузеће", објашњава Ђого.

Он истиче да наведени подаци показују да је комплетан друштвени систем фокусиран на потрошњу, а не на производњу.

"То је наш највећи проблем. Форсира се стварање вриједности кроз прерасподјелу што је најлакше кроз област трговине. Систем не подржава промјену и морамо почети уважавати људе који су креативни и који стварају нову вриједност".

Млади

Марко Ђого каже да друштво мора озбиљно радити на промјени предузетничке свијести код грађана, нарочито код млађих генерација.

"Млади и јесу све чешће ти који излазе из ранијих шаблона и покушавају да региструју бизнисе којих се не треба плашити. И на западу велика већина бизниса у прве двије-три године пропадне, то је нормално. Важно је да имамо што више покушаја", закључује Ђого.

(Глас Српске/ БН) Фото: Илустрација/Схуттерстоцк/Песхкова