Српској мрвице од концесија на природна богатства?!

У Републици Српској постоје многа природна богатства, али је корист од њихове експлоатације занемарива. Тако су приходи у БиХ од концесија у прошлој години мањи за три милиона марака, него годину раније, иако цијене минералних сировина на свјетском тржишту годинама расту. БиХ прикупила је 125 милиона марака, од чега Република Српска свега 45 милиона, док је Федерација БиХ прикупила 80 милиона марака.

Природна и рудна богатства Републике Српске јефтино се распродају, концесије се додјељују нетранспарентно и по симболичној цијени.

У 2022. години БИХ је од концесија прикупила свега 125 милиона марака, а могло је много више јер су цијене руда на свјетском тржишту много веће, тврде стручњаци.

Истичу да се руда експлоатише, прикривају се приходи, а према држави се гомилају обавезе. Најбољи примјер за то је Рудник Љубија. 
„2004. године су наши представници Републике Српске дозволили да Миттал ту руду из рудника Љубија, односно из површинског копа Омарска, плаћа 18 евра по тони, просјечна берзанска цијена за овај период 2004. до данашњег дана је 75 долара по тони, па можете мислити колико је оштећана Република Српска и грађани Републике Српске, само по основу цијене, дампинговане цијене“, каже предсједник Удружења малих акционара РЖР Љубија Мирко Шашић. 

Шашић сматра да су акционари оваквим концесијама опљачкани. Како тврди није приказивано да заједничка фирма Рудник Љубија извози руду, по чему би 49 одсто капитала требало остајати у Љубији. Профит је, каже, убирала само фирма Арцелор Миттал.

„Нико у Републици Српској, не знам коме је познато, колико је компанија Миттал извезла милиона тона руде у европске челичане. Дакле није се приказивало да Рудник Љубија, односно заједничка фирма извози руду, него папири су ишли из Рудника Омарска за жељезару Зеница, чији је власник сто посто Арцелор Миттал. А онда је Миттал извозио нашу руду у европске челичане“, каже Шашић. 

Политика додјеле концесија у Српској није детаљно одређена и није уређена по правилима и формулама, сматрају економисти. Објашњавају да већинску зараду треба да остварује онај коме припада рудно богатство, у овом случају Република Српска.

"Ми смо направили ситуацију да Република Српска једва нешто добије, а сву зараду уствари однесе концесионар, уз то су још по дефиницији, контроле тих концесионих уговора поприлично слабе, у смислу да и оно што треба да уплате, они врло често избегавају да плате. Тиме управљају људи у министарствима, који по дефиницији нису експерти и стручњаци, а стручњаци им и не требају. Тако да врло често се деси да ко добије концесију, он је јако у доброј позицији, користећи ту концесију на рачун грађана Репиблике Српске“, каже економиста Зоран Павловић.

Рудна богатства се дају без озбиљне накнаде и без контроле. Од тих прихода требали би да имамо боље инфраструктурне пројекте и услуге, што код нас није случај, јер цијелим системом концесија погрешно се руководи, сматрају економисти. На наше питање како се контролише додјела концесија и зашто имамо тако мало прихода, одговор Комисије за концесије нисмо добили. 

(БН) Фото: Агенције