Југовићи код Гацка: Након 80 година прво вјенчање

По православним обичајима, у нови живот закорачили су у понедјељак, у храму који је један од најстаријих у Херцеговини и шире, а специфичан је и по томе што се налази на више од 1.200 метара надморске висине.

Војислав за "Глас Српске" прича да је гатачка површ оаза духовности и вјере у Бога, а неизмјерно му је драго што је са својом супругом Младенком баш у родном селу кренуо у нови живот.

"Важно је када крећете у нови живот, да се вјенчате тамо гдје сте рођени. Моја супруга је предложила да вјенчање буде у нашој сеоској цркви, што ме обрадовало. Неописиво сам срећан, јер је препознала колико ми значи и колико волим родно село, иако живим у граду због пословних обавеза", рекао је Томић. Како каже, рођен је у Југовићима за Нову годину 1989. године и кад год стигне иде на село.

"Ту ми живе родитељи и брат, а трудим се да одем да им помогнем у вези са сточарством, јер је пуно посла. Одрицање је велико, али уз слогу и љубав све се стиже", рекао је Томић.

Рођена Невесињка Младенка Граховац, која је у сеоском храму рекла судбоносно да свом изабранику, каже да никада не смијемо заборавити наше храмове, традицију и обичаје.

"Осјећај је предиван. Првенствено зато што је то црква у селу у којем је рођен мој супруг и за које је много везан, али и зато смо након толико година баш ми одлучили да се вјенчамо ту", рекла је Младенка додавши да су тиме послали поруку да све више младих жели да сачува село.

Свештеник Александар Гајић каже да је у Херцеговини присутан задужбинарски дух јер ничу храмови.

"Тако су наши Југовићани 2012. године обновили овај храм. На срећу свих нас, ево било је и вјенчање. Прије пет година смо почели са налагањем бадњака испред храма након 80 година. Ми се равнамо по Другом свјетском рату када су Југовићи пострадали уз Придворицу, а инспирација за роман 'Нож' било је баш ово село", рекао је Гајић. 

Вјенчања су вјера и нада да у овом селу и даље има живота, каже свештеник Друге гатачке парохије Александар Гајић и наглашава да су то значајни догађаји за мјештане, црквени и вјерски живот.

"Видимо да људи још нису напустили херцеговачке планине. Имамо двоје младих који раде и привређују, који гаје породичне вриједности. По старом српском обичају у народним херцеговачким ношњама дошли су да приклоне главу својој икони, славској и црквеној у свом храму у Југовићима, да се одлуче за молитву Богу и баш ту узму благослов", рекао је Гајић.

Истиче да је храм у Југовићима једна од најстаријих цркава у Херцеговини.

"Имамо предање да је потомак Југовића рођен у овом селу. Ту су гроб и крст који су срушили Турци, а има предање да је село по њима и добило име", рекао је Гајић.

Иако је родом из Новог Града не крије одушевљење што службује у Херцеговини. Како каже, част му је што га је Господ ставио да служи у Гацку.

"Овдје су људи с поља високи, јаки и груби, а изнутра имају душу велику као небо. Благословен је онај који служи с њима, молимо се Богу и трудимо се да останемо заједно и у слози", рекао је Гајић.

(Глас Српске)