За развој привреде у Српској треба добар имиџ земље

Република Српска има 10 хиљада 536 привредних друштава. Од 64 локалне заједнице у Српској, већина привреде скоцентрисана је у свега три града.

Предњачи Бањалука са 3.142 фирме, Бијељина је као други највећи град регистровала 1. 101 предузеће, а највеће изненађење су Лакташи који заузимају високо треће мјесто по броју привредних друштава гдје послује 535 субјеката.

А како изгледа борба за опстанак предузећа у Републици Српској гдје политика диктира све, знају у фирми Микроелектроника из Бањалуке. Они су производњу, превасходно електричних бројила, пласирали и на инострано тржиште. Ипак, кажу да се лоша слика о привредном систему у Српској шаље у свијет, што додатно отежава ионако лоше услове рада у реалном сектору.

„Имиџ, имиџ нам много значи, не наш лични, него државе. И то је оно што очекујемо од политике, да се ради на позитивном имиџу, јер нама треба веће тржиште него што је наше. И сматрамо да у овим процесима који се дешавају, неко повезивање региона. Ми се стварно трудимо да учествујемо у свему томе како би раширили тржиште и имали бољи избор радне снаге“, каже Сања Праштало, директор маркетинга из предузећа "Микроелектроника" Бањалука.

Да је потребно боље повезивање са тржиштем у региону и Европи, сагласни су и економисти.

„Сигурно је да је регионална политика важан сегмент, ако не и најважнији од свих политика које заступају Владе. Не постоје други механизму како постићи равномјеран економски развој у цијелој земљи ако Влада не направи озбиљан економски програм за стимулацију регионалног развоја. Да се помогну заједнице које имају одлив становништва, гдје немамо привредних субјеката“, поручује економиста Миленко Станић.

Зора Павичић ради у реалном сектору скоро 40 година. Каже да је администрација никад није привлачила, а планира да прави електрична бројила и друге високо – технолошке производе до пензије.

„Ја у привреди радим преко 39 година, у Микроелектроници, гдје нас има око стотињак радника. Шездесет је у производњи. Већина су женска радна снага. Задовољни смо радним задацима и условима у којима радимо“, поручује Зора Павичић.

Ипак, Зора Павичић је једна од ријетких. Углавном радници, поготово из овог дијела привреде, своје знање уновче у иностранству, а ако и остану у земљи, раде и страним компанијама које нуде боље услове.

„Оно што би нама као привредницима највише значило јесте ревизија образовног система. За наше услове и привреду који ми развијамо, комплетан високо – технолошки производ, треба нам што спремнијих кадрова, да кад дођу код нас не морамо да пролазимо неку обуку, него да буду спремни за нове информационе технологије“, каже Сања Праштало, директор маркетинга из предузећа "Микроелектроника" Бањалука

Занимљиво је да више од 43 локалне заједнице у Српској имају мање од 100 предузећа, међу којима су и не тако мале општине као што су Вишеград, Невесиње, Котор Варош, Фоча. Најгора ситуација је у Источном Мостару гдје је регистрован само један привредни субјекат. Мало боље је у Купресу гдје послују три субјекта, док у Језеру привредну дјелатност обављају тек четири предузетника.

(БН) Фото: Илустрација