Дуг здравства Српске премашио 900 милиона марака

Да Република Српска дише на кредите свједочи и здравствени сектор. То дисање је отежано, јер су обавезе здравства тешке више од 919 милиона марака. Намећу се питања:

да ли се усклађују приходи и трошкови? Ко ће враћати дугове? Гдје све одлази новац и за шта? Економиста Светлана Ценић каже да се никада није гледало како троше здравствене институције? Како се набављају лијекови? Каква је набавка свега осталог?

“У то се никад не дира, то је партијски плијен који се распореди и то нико не пита. Кад бисмо израчунали колико се пара слијева за здравство, па онда погледали трошкове дошли бисмо до неких запањујућих ствари.”

Запањујуће је да се дугови у здравству гомилају и поред издвајања од око пола милијарде из буџета. Треба повести рачуна о трошењу уложеног новца у здравство, наводи Ценићева. Очигледно је да пропуста има. Тако су двије болнице у Фочи и Требињу добиле негативне ревизорске извјештаје за 2021. годину, који још нису достављени Скупштини на разматрање.

Предсједник Извршног одбора Коморе доктора медицине Републике Српске прим. др Слободан Пртило, рекао је да су све здравствене установе дужници пореског система и система осигурања.

“Дугују према добављачима. Имамо неравномјерно развијен здравствени систем у појединим дијеловима Републике Српске тако да то све има реперкусије на цјелокупно стање у здравству.”

А стање је алармантно. Све је више домова здравља који немају немају могућност да пруже ни примарну здравствену заштиту. Делегат у Дому народа ПС БиХ др Желимир Нешковић изјавио је за БН да плата доктора у малим локалним заједницама треба да износи најмање 4.000 КМ.

“Мени су се смијали када сам то раније говорио, али долазимо у такву ситуацију, јер неће се моћи остварити здравствена заштита у тим локалним заједницама.”, додаје Нешковић. И док се јавно здравство суочава са кризом, приватне здравствене установе добро послују. Међутим, све је више љекара који одлазе ван граница Републике Српске.

Др Горан Бјековић из Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске наглашава да ако се нешто не деси у смислу озбиљне побуне грађана, која је толико оскудна у Републици Српској, да је чак занемарива, неће се ништа поправити.

Негативно пословање здравствених установа, гомилање дугова и одлазак љекара доводе, каже Бјековић, у питање не само опстанак здравственог сектора већ и опстанак Републике Српске.

(БН)   Фото: БН