Ништа није урађено: Опасност од поплава постоји и даље

Неформална група грађана саопштила је да се у мјесецу мају се обиљежава девет година од катастрофалних поплава из 2014. године у којима је живот изгубило 19 особа из седам локалних заједница у Босни и Херцеговини и да девет година послије и даље не постоје системска рјешења, не ради се на уређењу водотокова, као ни на изградњи и одржавању објеката за заштиту од поплава..

Према званичним подацима, укупна материјална штета у БиХ утврђена је на износ од 3,9 милијарди марака, а од градова у Федерацији БиХ највише су страдали Маглај, Завидовићи, Жепче и Зеница, док су у Републици Српској поплаве највише погодиле градове Добој, Модричу, Вукосавље, Шамац и Бијељину. Активисти који се боре против нелегалне и неконтролисане експлоатације шљунка су одржали уличне акције у неколико градова како би симболично обиљежили ову годишњицу и искористили прилику да грађанима укажу на то да је нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка један од узрока катастрофалних поплава из 2014. године. 

Наиме, неадекватно управљање експлоатацијом ријечног шљунка, укључујући и неадекватне системе контроле и кажњавања, као и нечишћење корита ријека од некомерцијалног материјала и муља, су директно утицали на обим катастрофалних поплава из 2014. године. Потенцијална опасност од нових поплава је и даље присутна.

"Девет година од поплава које су са највећим посљедицама у Федерацији БиХ биле управо у Маглају, Завидовићима и Жепчу и морамо поново нагласити важност уређења водотока и у том контексту значаја да се експлоатација шљунка сведе у законске оквире. Брину нас информације које је почетком ове године дао директор Агенције за водно подручје ријеке Саве Сејад Делић да сходно свом Плану и финансијском плану,

Агенција може издвојити значајно мање новца за превентивне активности заштите од поплава од упућених захтјева са терена. То би могло значити да грађани и у овој години могу очекивати нове недаће и опасности од поплава, какве су запријетиле у последњем мјесецу протекле године.

<имг срц="/стораге/имагес/2023/05/16/359698/ниста-није-урадено-опасност-од-поплава-постоји-и-даље-2.wебп" алт="" wидтх="1024" хеигхт="768" />

Односно да је за текућу годину у Федерацији БиХ за уређење ријечних корита и радове одбране од поплава планирано десет милиона марака, а да су потребе знатно веће говори податак да су Агенцији достављени приједлози пројеката регулације корита водотока само Прве категорије у 2023.години од 70 до 80 милиона марака" - заједнички је став активиста који се залажу за уређено корито ријека и боре против нелегалног шљунчарења на подручју Федерације БиХ.

"И ове године смо открили у Кожухама код Добоја већу девастацију земљишта у сливу ријеке Босне, а претходна откривена у Осјечанима још није добила епилог када је у питању процесуирање одговорних, јер су у ладицама судова и тужилаштава предмети који они изгледа још "вагају", иако је подигнуто и потврђено чак пет оптужница због незаконите експлоатације шљунка, противправног заузимања земљишта и злоупотреба положаја одговорних.

<имг срц="/стораге/имагес/2023/05/16/359699/ниста-није-урадено-опасност-од-поплава-постоји-и-даље-3.wебп" алт="" wидтх="576" хеигхт="768" />

У сливу Дрине и даље се, истина у мањим количинама него од покретања наших активности, нелегално и шљунак вади у већем обиму од дозвољеног уговорима привредних друштава са ЈУ "Воде Српске". Такве неодговорне радње и недовољно изражене контроле у Каракају, Тршићу, Козлуку, Шепку, Поповима, Амајлијања, Јањи, код Павловић моста и даље ће бити опасност за становништво Семберије уз ријеку Дрину" - саопштили су активисти који дјелују у сливу ријека Босна и Дрина у Републици Српској.

Неформалне групе грађана већ три године проводе активности за побољшање стања у области управљања водотоцима. Редовно подносе пријаве надлежним институцијама са сумњама у нелегалну експлоатацију шљунка, упућују иницијативе за одговорно вршење надзора над експлоатацијом шљунка и раде на подизању свијести о проблему нелегалне и неконтролисане експлоатације шљунка.

Циљ активистичког дјеловања је стварање ефикасног законског и правног система у оквиру кога надлежне институције додјељују концесије или дају административне дозволе за експлоатацију шљунка, чиме се обезбјеђују уређена корита ријека и ефикаснија заштита грађана од потенцијалних поплава, каже се у саопштењу.

(БН) Фото: Илустрације