Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Зарада банака у Српској порасла за 44 одсто

Нето добит банкарског и микрокредитног сектора у Републици Српској у првом кварталу ове године је много већи у односу на исти период прошле године, показују подаци Агенције за банкарство Републике Српске.

Република Српска
Зарада банака у Српској порасла за 44 одсто

Према овим подацима, бруто билансна актива у банкарском сектору Републике Српске у првом кварталу ове године је мања за два одсто у односу на крај прошле године, када је износила 10,1 милијарду КМ.

"Бруто билансна актива је крајем године била 10,07 милијарди КМ, док је крајем марта износила 9,82 милијарде КМ. Све банке су са 31. мартом 2023. године исказале нето добит у укупном износу од 56 милиона КМ, која је за 44 одсто већа у односу на исти период у 2022. години", стоји у овим подацима.

Укупни депозити износе 7,3 милијарде КМ и за 3,8 одсто су мањи у односу на крај 2022. године, када су били 7,6 милијарди КМ.

"Депозити правних лица износе 3,1 милијарду КМ, од чега се 1,2 милијарде КМ (40 одсто) односи на депозите приватних друштава. Депозити физичких лица износе 4,2 милијарде КМ, од чега се 1,7 милијарди КМ (41 одсто) односи на орочену штедњу становништва.

Укупни бруто кредити износе 5,9 милијарди КМ и за један одсто су већи у односу на крај 2022. године (5,8 милијарди КМ).

"Кредити правних лица износе три милијарде КМ, од чега се двије милијарде КМ (68 одсто) односи на кредите приватним друштвима. Кредити физичких лица износе 2,9 милијарди КМ, од чега се 1,8 милијарди (62 одсто) односи на потрошачке кредите. Стопа НПЛ-а (удио неквалитетних кредита) у укупним бруто кредитима износи 3,6 одсто и смањена је у односу на крај прошле године, када је износила 3,7 одсто", наводи се у извјештају Агенције за банкарство Републике Српске.

Што се тиче микрокредитног сектора, позитиван финансијски резултат МКО сектора на датум 31. март 2023. године исказан је у укупном износу од 20 милиона КМ, наспрам шест милиона КМ колико је било у истом периоду прошле године.

"Укупни бруто кредити износе 468 милиона КМ и за четири одсто су већи у односу на крај 2022. године када су износили 451 милион КМ. Кредити без кашњења у отплати износили су 453 милиона КМ или 96,8 одсто укупних кредита. Доспјела потраживања износила су 2,2 милиона КМ или 0,5 одсто укупних кредита", стоји у извјештају.

Саша Грабовац, предсједник Удружења економиста Републике Српске СWОТ, рекао је за "Независне новине" да је нето добит банкарског и микрокредитног сектора повећана једним дијелом због подизања камата.

"Такође, видјели смо да су повећани износи накнада у скоро свим банкама па је и то утицало на већу нето добит у банкарском и микрокредитном сектору у Републици Српској. Један од разлога је тај што је мали број ненаплативих кредита, што је допринијело томе да буде већа нето добит", нагласио је Грабовац.

Марко Ђого, декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, истакао је да су ово позитивни подаци за финансијски сектор, који је један од битнијих у привредном сектору Републике Српске.

"Видјећемо какво ће стање бити до краја године јер је ово само први квартал, али мислим да у добити банака и микрокредитних организација није много учествовало подизање камата, али и накнада и такса у банкама које су поскупјеле. Могуће је да је инфлација утицала на повећану добит, али и она се полако смањује па ћемо видјети даље каква ће бити ситуација", закључио је Ђого.

Иначе, према подацима од краја прошле године, банкарски сектор Републике Српске чини осам банака, са мрежом од 280 организационих јединица и 2.946 запослених.

Микрокредитни сектор Републике Српске са стањем на 31. децембар 2022. године чини 14 МКО, са преко 189 организационих дијелова, те су запошљавале укупно 660 радника.

(Независне) Фото: Илустрација/ неwс.италy24.пресс

Коментари (15)

Обицан цовјек

Легална зеленашка институција,ради које су многи остали без ичега

Много висе

Од 44%,фингира се....

Стварност

Добар дан, 10 марака, довиђења 20 марака. Легални зеленаши.

ТЕШКО НАМА

Е то су прави легални зеленаши. За њих закон не важи.

Татар

За тај проценат је народ осиромасио

Јаффа

Само од провизија за плаћање рачуна могу да живе као бубрег у лоју.

НБ

Зарада банака порасла за 44 посто, а ММФ хоце да оснује фонд за спас банака, луд , збуњен, нормалан

комсија

Колика би била зарада да сви врате узете кредите јер то су кредити за које се унапред зна да се неце вратити ни потразивати.У каквим се сколама уци тај нацин рада у банкарству или је уведен предмет корупција. Запослена Багра је предлозена од партија без обзира на диплому јер ако досада ниси купио сад морас јер хартија је све.

ПЉАЧКА

Ок, морају повећати накнаде због инфлације, али да још ТРИПУ ВИШЕ ЗАРАДЕ од инфлацје, овај народ баш воли од позада

Хе Хе

ММФ би фонд за спасавање банака а зараде банака повећане за 44% ! Има ли краја мешетарењу и шпекулантима ?

Идеално

Па свако дере свог клијента...

зарада банака

На рачун сиромашења народа.

ре

Једна вест о заради банака, а друга вест о томе да ММФ спашава банке у БиХ.

Наравно

када деру кожу како год стигну а власти им то дозвољавају. Говорило се да се неће наплаћивати провизија на замјену € у КМ а они ударише провизију и без срама наплаћују. На новчане трансакције са рачуна на рачун , исто тако , одраше кожу.

Деру

Деру брате гдје год стигну. Уши отпадају. А услуга све гора. У Бањалуци банке раде само до 16 сати. Људи морају излазити с посла да би платили рачуне. Зато прелазе на пошту. Ради до 20 сати а и провизија је мања него у банци.

Величина текста