Поништен тендер за набавку хране за институције Српске

Ни измјеном Закона о јавним набавкама није се много измијенило у пракси. Тако сада имамо и разне облике набавки, гдје се једна услуга наплаћује више пута. 

Један од лотова за милионску набавку хране за републичке институције и ресторане на Јахорини, који је расписао Угоститељски сервис Владе, поништен је.

Ради се о лоту тешком више од 400.000 марака, са дугим списком прехрамбених производа. А како је лот поништен, остаје непознато како ће се владајући снаћи без ананаса, ајвара, помфрита и кобасица. На ово питање предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић каже да није љубитељ помфрита.

„Шта предсједник Сукупштине има са набавком хране, коју распиасује Угоститељски сервис Републике Српске, који има објекте у Источном Сарајеву, расписује га за два хотела на Јахорини, за зграду Владе и тог помфрита је најмање пробао доктор Стевандић, више су га пробале колеге новинари који долазе у Скупштински ресторан и други посланици“, казао је Стевандић.

Набавка хране једна је од транспарентних, али да је у БиХ више оних које скривају податке као змија ноге, говоре тужбе које је поднијела невладина организација Транспаренцy Интернационал БиХ.

Оно што се може чути од владајућих, као што је и сам Стевандић казао, јесте да они нису адреса за та питања.

„Ја ћу само подсјетити да смо ми у случају рудника Крека Тузла поднијели кривичну пријаву Тужилаштву Тузланског кантона јер су они готово милион марака подијелили за четири предузећа за исту ствар кроз директне споразуме. Дакле сваки дан су давали по 6.000 марака за изнајмљивање исте машине и тако су заобишли расписивање отвореног поступка за ту врсту услуга“, објашњава Срђан Траљић из ове организације.

Ово је само један у низу примјера гдје се Закон заобилази на разне начине. 

„Ми смо кроз мониторинг јавних набавки у цијелој Босни и Херцеговини примијетили да је то прилично учестала појава да уговорни органи цијепају предмет набавке како би избјегли расписивање транспарентнијег поступка, било да се ради о два конкурентска како би се избјегло расписивање отвореног поступка, до ових чешћих случајева да смо имали додјеле директних споразума преко оних дозвољених шест, односно 10.000 марака“, каже Траљић.

Управо кроз ове јавне набавке Босна и Херцеговина годишње потроши скоро три милијарде марака који грађани уплаћују кроз порезе.

(БН)