Препоруке ММФ-а погубне по економију БиХ

Ово је став стручњака који су коментарисали посљедње изјаве из Међународног монетарног фонда након консултација које је Мисија ММФ-а одржала за представницима власти у Босни и Херцеговини.

У суштини, ММФ је позвао домаће власти на мање експанзивну фискалну политику, веће камате како би се обуздала инфлација и мјере које ће очувати финансијску стабилност.

"Узимајући у обзир ограничене инструменте монетарне политике, неопходно је да фискална политика помогне у борби против инфлације путем ограничавања текуће потрошње", сматрају у ММФ-у.

Такође, предложили су и да Централна банка (ЦБ) БиХ додатно повећа стопе накнада на резерве банака, а препоручено је и да се успостави фонд за финансијску стабилност како би се олакшало реструктурирање банака и осигурала ликвидност.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже да се приједлозима ММФ-а придаје превише важности, јер БиХ нема анганжман са ММФ-ом нити је у било каквој врсти обавезе према њима, осим враћања ранијих позајмица.

"Приједлог предузимања мјера које би водиле повећању каматних стопа је толико деструктиван да не заслужује ни разматрање. Економија БиХ се не развија убрзано и нема никаквог разлога додатно је успоравати и отежавати пословање.

Коначно имамо каматне стопе ниже од оних у ЕУ и треба да их користимо као предност, а не да их повећавамо. Узроци инфлације у БиХ нису каматне стопе и једино што бисмо њиховим повећањем добили јесте погоршање услова пословања и додатно оптерећење животног стандарда.

Не само да не би помогло смањењу цијена, већ би дало додатни изговор за још више цијене због повећаних трошкова финансирања", рекао је Гавран за "Независне новине".

Када је ријеч о приједлогу за смањење текуће потрошње, Гавран каже да ту има рационалних елемената, али да се никако не смију смањивати плате службеницима, већ нерационалне и неоправдане расходе који нису плате.

"Плате одређеним категоријама државних службеника треба и повећати, односно барем ускладити са повећањем трошкова живота", наглашава Гавран.

У суштини, мјере које предлаже ММФ сасвим сигурно успориле би домаћу економију, што никоме није циљ, а нешто слично изјавио је и Нермин Никшић, премијер ФБиХ, који је након састанка са ММФ-ом рекао да је спреман за стварање бољег амбијента, али да никако није за рестриктивне мјере.

"Партнери могу некада да дају препоруке које су можда супротне духу домаћег економског система. Финансијска стабилност постоји у домаћем систему, а добри потези везани за кризу Сбер банке показали су одговорност у том моменту.

Фискална стабилност и одрживост такође постоје, раст броја запослених, рецимо, у Републици Српској био је 20.000, а у Федерацији 2.000 у претходне три године и вјерујем да је то показатељ исправних политика", рекао је за "Независне новине" Саша Стевановић, економиста.

Он каже да шансе које данашње вријеме доноси иду у прилог експанзивних политика и да, када се гради нешто ново, нови свјетски поредак, ми треба да учествујемо колико можемо и снаге да усмјеримо у иницијативу, а не у дефанзиву.

"Питање је да ли је боље успорити економију, што мјере које се предлажу од стране ММФ-а и чине. Када предлажете рестриктивну политику, монетарну, фискалну, а економија успорава, ви је још додатно успоравате.

Приједлог је подизање каматних стопа од стране наше ЦБ и њихово изједначавање са ЕЦБ-ом. То јесте нужно, али је то трошак за ЦБ, па ако ограничите девизне резерве и улажете их у приносе од два одсто, у иностранству, а на домаћем тржишту су пет до шест одсто, стварате додатни изазов на капиталу ЦБ.

Раст каматних стопа за један одсто на вишкове изнад обавезних резерви је расход ЦБ око 30 милиона КМ", рекао је Стевановић за "Независне новине".

(Независне)   Фото: БН/Архива