Пад производње: Њемачка званично ушла у рецесију
Немачка је званично ушла у рецесију, јер је производња пала за 0,3 одсто током првог квартала ове године, што је друго тромесечје заредом да се бележи пад бруто домаћег производа, а трочлана владајућа коалиција се не слаже како решити проблеме.
Данашњи подаци додатно су увећали већ постојећи притисак на владајућу тројку да пронађе начин за смањење трошкова, пише Политико.
За то су потребне тешке одлуке, али њихови приступи проблему су знатно другачији. Зелени желе да улажу више у ствари као што је заштита климе опорезујући богате, што одбацују Слободне демократе (ФДП) наклоњене бизнису.
Ухваћене у средину, социјалдемократе канцелара Олафа Шолца надају се да ће привлачење квалификоване стране радне снаге и улагање у нове, зелене индустрије довести до раста, иако за сада није јасно како.
"Изгледи за немачку привреду су веома добри. Разрадићемо изазове са којима се суочавамо“, рекао је Шолц на данашњој конференцији за новинаре.
Али нису сви толико оптимистични, а Шолцов вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек из Зелених је раније ове недеље упозорио да се Немачка суочава са потенцијалним смањењем буџета до 22 милијарде евра следеће године.
"То је први пут у много година да се федерални буџет смањује и наравно, цео систем није прилагођен томе“, рекао је Хабек.
Борбе око тога како да се ублаже фискални проблеми у земљи само ће допринети растућим сукобима унутар владајуће коалиције, који су недавно почели због спорне забране грејања на нафту и гас у домовима, што је владу довело на ивицу кризе.
Последњи пут када је Берлин морао да донесе тако тешке одлуке о смањењу буџета било је 2014. године након глобалне финансијске кризе, а на власти су тада била само два политичка блока: социјалдемократе и конзервативци Ангеле Меркел.
Министар финансија и лидер ФДП Кристијан Линднер упозорио је ове недеље да влада треба да се припреми за "изазовне" преговоре о буџету за наредну годину, истовремено подстичући привреду смањењем бирократије и привлачењем инвестиција и квалификованих радника.
Ако то не уради, упозорио је, Немачка би могла да дође у "опасност“ да заостане за међународном конкуренцијом.
Улазак Немачке у рецесију представља проблеме и за еврозону и целу Европску унију, које у великој мери зависе од покретања огромне индустрије најјаче привреде.
Линднер и његов ФДП тврде да Немачка нема другог избора осим да смањи трошкове. Он је предвидео мањак од 30 милијарди евра пореског прихода у наредних неколико година, јер економија посрће због последица рата у Украјини, укључујући веће цене енергије и ниже инвестиционе стопе.
Данашње вести о економској рецесији значе да влада нема разлога да се нада да би приход од пореза могао ускоро поново да порасте.
Још један велики проблем су растуће каматне стопе, које изједају преостали финансијски простор. У поређењу са 2021, када је Немачка морала да плати само 3,9 милијарди евра камате за свој дуг, предвиђа се да ће ти трошкови ове године достићи 39,9 милијарди евра.
„Веома дуго смо живели веома добро на вештачки ниским каматним стопама, а сада у потпуно другачијем економском окружењу и са потпуно различитим каматним стопама имамо задатак да се вратимо у здраве финансије и да обезбедимо њихову дугорочну одрживост“, казао је Линднер.
Од формирања владе 2021. године, Шолц је био у могућности да реши спорове око финансирања стварањем посебних фондова ван редовног буџета, укључујући контроверзни пакет од 200 милијарди евра у готовини за снижавање цена гаса и енергије за грађане и компаније, као и климатски фонд од 60 милијарди евра за помоћ у испуњавању еколошких циљева.
Али ти "буџети у сенци" достигли су невероватних 360 милијарди евра прошле године, или 75 одсто овогодишњег редовног буџета од 476 милијарди евра, и странке на власти сада не желе да то додатно увећавају.
Министарства не само да нису показала спремност да смање трошкове, већ су, напротив, тражили 70 милијарди евра више у буџету за наредну годину како би испунили низ посебних захтева - од више новца за издржавање деце и заштиту климе, до додатних средстава за модернизацију немачких оружаних снага и испуњавање циља НАТО да се за одбрану издваја два одсто БДП.
Ото Фрике, који је у ФДП задужен за буџет, рекао је да ће планирани буџет за следећу годину, упркос резовима, и даље бити много већи од буџета пре пандемије коронавируса.
„Са око 420 милијарди евра планираних до сада, потрошња за наредну годину била би 60 милијарди евра изнад буџета за 2020. годину пре кризе“, рекао је Фрике за Политико.
(Курир) Фото: Схуттерстоцк, Илустрација
Коментари (18)
Русија
Им неце дозволити да се опорављају.... Нема предаха, операција против фасиста и нациста траје до конацног слома....
Марко
Проблем
Не
Цвета цвеце ни у насе предузеце 😂
Истина
А гдје смо ми онда???
Дејани
Веома је честа појава да се не зна како је могуће реализовати неку идеју од зелених, а да буде уз то успјесан резултат.
Игор
Прије прошле зиме и рата у Украјини, чули смо свакакве приче, да ће се Европа ледити и њени грађани, крпе, деке, покривачи, минуси, да живот европљана без руског гаса ће бити увелико отежан, да слиједи криза и крах ЕУ. Међутим годину дана послије почетка сукоба, па и више, све ми се чини да ће Русија бити на кољенима, војно су се обрукала, а овај рат их кошта као светог Петра кајгана, реално. Не сикирам се за Њемачку и рецесију..
Криза у
Њемацкој је јос увијек на самом поцетку.
Анкета
Сваки други њемацки градјанин у. И. Њемацкој подрзава Русију. Званицну политику земље сматрају промасеном а САД стетне по њихове интересе и вјековне везе са Русијом.
МеНАГЕР
А Русија веома споро напредује у Украјини Овим темпом це јој требати поприлицно времена до заврсетка свога "циља" (зна ли итко који јој је циљ)
ВАЗАЛСКА ВЛАДА,
Убрзо ће одговарати за сва злодјела учињена држави и народу,па нека се питају колико им се исплатила издаја и уништавање свог народа!!!
И
Ста це сад бити, јел сад треба да скупља све?
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.