Отворена “Вишеградска стаза” посвећена Иви Андрићу

Вишеград се може назвати родним мјестом Андрићеве књижевне имагинације јер је поред Мехмед-пашине грађевине, Ћуприје на Дрини стекао прве представе о историји, љепоти и трајању, рекао је у Бесједи о Андрићу универзитетски професор Предраг Петровић на свечаној академији на „Вишеградској стази“.

“Суочавајући се са неминовношћу зла, претњи и искушења  мудрост Андрићевог приповиједања  проналази и упућује на храброст и достојанство  у подношењу историјских  и друштвених недаћа, у чувању индивидуалних  и националних убјеђења као и афирмацији оних градитељских прегнућа  умних и душевних људи због којих је земља љепша и наши животи лакши и бољи",  додао је Петровић.

Тврда и убога Вишеградска стаза, којој се Андрић и мислима и књижевним дјелом али и физички враћао до краја живота, трасирала је његово битисање и корачање литерарним богазама крчећи му правац до трона свјетског а нашег књиижевника, речено је на академији њему у част. 

Стазу је отворила у име Министарства просвјете и кутуре Милица Котур истакавши да је ово једна од најстаријих манифестација у Републици Српској.

Један од организатора Стазе је  и СПКД „Просвјета“ 

Члан СКПД „Просвјета“ из Бања Луке Миленко Јевђевић је на академији уручио награде за најљепши краснопис  ученицама Средње школе „Иво Андрић“ Емилији Шупић и Анђели Пољчић као и професорици Дијани Инђић Милошевић које су учествовале на конкурсу  „Моја оловка пише ћирилицом“

Поштоваоцима Андрићевог књижевног опуса преставили су се и глумци Тихомир Станић и Весна Станковић , ученице Мирна Карабатак  и Божана Мирковић као и музичкии бенд „Оне три“. 

(БН)