Извршне власти у БиХ крију документе које усвајају

За разлику од региона и Европе, у Босни и Херцеговини владе не објављују ни материјале о којима расправљају, а све чешћа пракса Савјета министара БиХ је да чак ни дневни ред не објављу до пред саму сједницу.

У Црној Гори и Србији уз дневни ред сједница влада који се по правилу објављује неколико дана прије засједања, доступни су и материјали, односно документи о којима ће се расправљати, док је у Хрватској, осим тога, сједнице Владе могуће пратити и директно.

У посљедње вријеме, и у Црној Гори све чешће се сједнице црногорске владе могу пратити путем стрима.

"Нама нису доступни чак ни документи који буду усвојени усвоје, а да не говоримо о томе да их не објављују прије него што одлуче. То је ситуација која отежава рад новинара, али и јавности, јер грађани немају приступ документима које власт усваја у интересу истих тих грађана", рекао је за "Независне новине" Владимир Шушак, новинар БХТ-а.

Каже да таква пракса влада у БиХ отвара многе сумње и да се не може тврдити, али може се сумњати да се нешто крије те да за демократско друштво није добро те да необјављивање материјала и одлука које се донесу сигурно није до капацитета, јер колико их има, тај разлог се сигурно може искључити.

Када је ријеч о регулативи, Закон о Влади ФБиХ у члану 17. каже: "Влада Федерације осигурава јавност рада", док у Закону о Влади Републике Српске у члану 46. пише: "Влада може одлучити да сједница Владе буде отворена за јавност". Када је ријеч о Савјету министара БиХ, у Закону о Савјету министара БиХ, у члану 21 стоји: "Савјет министара обезбјеђује јавност свога рада."

У региону, рецимо, Црна Гора још нема закон о Влади и овај законски акт тренутно је у процедури. У Нацрту закона о Влади Црне Горе, у члану 34 пише: "Сједнице Владе су отворене за јавност, осим расправе о тачкама дневног реда, које су означене степеном тајност у складу са законом." Такође у том нацрту наводи се и да се на интернет страници Владе објављује цјеловит дневни ред, затим материјали који су предложени за сваку тачку дневног реда сједнице, осим оних означених степеном тајности, као и материјали и одлуке које се доносе на телефонској сједници те записници са сједница.

У Хрватској, Закон о Влади у члану девет каже: "Сједнице Владе су јавне" и "Влада може одлучити да ће се сједница, односно расправа о појединим тачкама дневног реда сједнице одржати без присуства јавности." И у Србији у члану девет пише "Рад Владе је јаван" и "Влада је дужна да јавности омогући увид у свој рад, према закону којим се уређује слободан приступ инфорамцијама од јавног значаја и Пословнику Владе".

У самом Пословнику о раду Владе Србије пише да су сједнице Владе затворене за јавност ако се другачије не одреди, међутим у истом пословнику се наводи да "материјал постаје доступан јавности најкасније када надлежни одбор доносе закључак којим Влади предлаже да доносе акт или да утврди приједлог акта", тако да уз сваки дневни ред Влада Србије објави и документе за сваку тачку појединачно.

И Слободан Попадић, новинар "Еуроблица", каже да се комплетна извршна власт у БиХ понаша као Извршни комитет некадашње КПЈ те да готово ништа од онога што је на њиховом дневном реду није доступно јавности.

"Чак ни у називу тачака дневног реда не може се закључити о чему се ради, а у саопштењима за јавност након сједница о многим стварима нема ни трага ни гласа. Они се ограђују на начин да ће закони које утврде бити доступни јавности када их упуте у парламенте, али то није аргумент. Прво, сваки корак треба да буде доступан јавности, а не само завршни. Друго, у владама се разматрају акти који нису закони и који не иду пред посланике. Неки иду у 'Службени гласник', коме немају сви грађани приступ, јер се у Српској плаћа. Новинарима је то велики проблем, јер морају да шаљу питања, да зову саговорнике и губе драгоцијене минуте, умјесто да то вријеме троше за паметније ствари", рекао је Попадић за "Независне новине".

(Независне) Фото: Влада РС