Почели главни радови на изградњи ХЕ "Дабар"

Почетку радова у билећком насељу Вријека присуствују премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, амбасадор Кине у БиХ Ји Пинг, генерални директор "Електропривреде Републике Српске" /ЕРС/ Лука Петровић, као и руководство ЕРС-а, "Хидроелектрана на Требишњици" /ХЕТ/, ХЕ "Дабра" и кинеских партнера из компаније "Гезуба групе".

Присутан је и епископ захмско-херцеговачки и приморски Димитрије, градоначелник Требиња и начелници херцеговачких општина.

Систем ХЕ "Дабар" припада хидроенергетском систему ХЕТ-а и представља најважнију хидроелектрану у систему "Горњи хоризонти". Тај систем, осим ХЕ "Дабар", предвиђа и изградњу ХЕ "Билећа" и ХЕ "Невесиње".

ХЕ "Дабар" је сложен пројекат који воде са невесињског платоа спушта на дабарски уз нето пад од 365 метара, а његова изградња је уговорена са кинеском компанијом "Гезуба група".

Уговор за тај пројекат потписан је у мају 2020. године, а Влада Републике Српске дала је гаранцију за 85 одсто вриједности уговора, док је ЕРС уплатио 15 одсто, као и остале накнаде.

Планирано је да хидроелектрана буде снаге 160 мегавата, а у оквиру тог система у завршној фази је и изградња тунела дугог 12,5 километара који ради "Интеграл инжењеринг".

Из ХЕТ-а су за Срну рекли да је ХЕ "Дабар" највећи хидроенергетски објекат који се гради на подручју бивше Југославије и да представља историјски пројекат за Херцеговину и будуће генерације.

"ХЕ `Дабар` припада пројектованом хидроенергетском систему ХЕТ-а и најважнија је хидроелектрана у систему `Горњи хоризонти`. Завршетком ХЕ `Дабар` и ХЕ `Билећа` из система `Горњи хоризонти` планирано је да се двоструко увећа постојећи биланс ХЕТ-а", навели су из тог предузећа.

Систем ХЕ "Дабар" састоји се од акумулације Невесиње запремине 61,80 милиона метара кубних воде, затим од бране Пошћење деривационог тунела дужине 12.140 метара са улазном грађевином, потом водостана, цјевовода под притиском, машинске зграде, канала кроз Дабарско поље дужине 6.360 метара, насипа Гребак и Врањача, који имају функцију водоодрживости акумулације.

(Срна) Фото: Срна