Удружење породица несталих одржали округли сто у Бијељини

За породице несталих, вријеме није савезник, али зато би реализација пројекта “Правда за нестале” могла убрзати процес тражења, тако што би укључила све институције на нивоу БиХ, од законодавне до извршне власти. Ипак, за ефикаснију сарадњу потребне су обје стране…

“Овај пројекат би требао да окупи Кантонална тужилаштва на нивоу БиХ, али колико можемо да видимо нико се није одазвао. СИПА се одазвала и полиција, као и Институт за тражење несталих БиХ, Међународна комисија за нестале особе у БиХ, а што нам је било најважније да се данас састанемо са Тужилаштвом и почнемо са ријешавањем процеса тражења несталих особа”, рекла је Смиља Митровић, предсједник Удружења породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице”.

Упоредо са игнорисањем кантоналних институција, породице несталих суочени су са бројним проблемима, почев од идентификације масовних гробница и костурница, до неизвјесне судбине посмртних остатака који никоме не припадају.

“Ми у БиХ још увијек тражимо 7 608 несталих и то су најтежи случајеви, ратни злочини, гдје су се починиоци потрудили да сакрију своја дјела. Уз примјену савремених технологија и запошљавање млађег кадра ја се надам да ћемо имати пуно боље резултате”, тврди Никола Перишић, предсједавајући Колегијума Института за нестала лица БиХ.

Игнорисање позива за сарадњу и свођење несталих особа само на број, говори само једно – да ће тешко доћи до конкретног помака у процесу тражења. Јер док се истина прећуткује, не јењава бол њихових породица.

“Зликовце у Хагу ослобађају за Подриње гдје су направили покољ, а ми 31 годину трагамо. Мој муж Божидар нестао је 1992.године у том чувеном “Пилићарнику”. Нема више воље, ни политичари да нам помогну, нити да нам траже нестале. Мислим да нам није било такве политике, не би ово ни доживјели”, прича  Милка Ковачић, предсједник Удружења породица несталих Братунца и Сребренице.

“Ако се нађе нека гробница, истражитељ не може ићи сам на терен, јер то Тужилаштво треба да одреди. А, видите како се одазивају и колико их цијене, онда можемо рећи да овоме нема краја и не знамо када ће се завршити овај наш проблем”, тврди Смиља Митровић, предсједник Удружења породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице”

Док надлежне институције тврде да је у процесу тражења посмртних остатака потребна јака регионална сарадња свих земаља бивше Југославије, за породице несталих трагање је дубоко хумано питање на које, након више од тридесет година, треба коначно ставити тачку.

(БН)