Додик одлучио све ресурсе Српске да преда Кини

Будући да је Република Српска у огромној финансијској дубиози, предсједник Српске и СНСД-а Милорад Додик кренуо је у акцију „све или ништа“, а како би Републику Српску спасио од банкрота.

Само у периоду од 6. до 25. априла, дакле за непуне три седмице, провео је до сада највећу дипломатску или политичку „офанзиву“ усмјерену према Кини, а како би по сваку цијену исходовао кинеска (спасносна) кредитна средства за ентитет на чијем је челу.

Огромни дугови

Наиме, Република Српска у овој години, као никада до сада, мора вратити чак 1,150 миијарди КМ дуга! Такође, укупни спољни и унутрашњи дуг Републике Српске већи је од самог буџета те износи закључно с 31. 12. 2022. године 6,5 милијарди КМ! Према званичним подацима Министарства финансија и трезора БиХ, вањски дуг Републике Српске износи 4,2 милијарде КМ, а унутрашњи се попео на 2,3 милијарде КМ.

Република Српска се тако, радикално се задужујући у протеклим годинама, по први пут изједначила с ФБиХ, чији укупни дуг такође износи 6,5 милијарди КМ. С тим да је унутрашњи дуг Републике Српске дупло већи од унутрашњег дуга ФБиХ.

Према званичним информацијама о задужености из документа Министарства финансија и трезора БиХ, Република Српска се није само путем обвезница 2021. године задужила на Лондонској берзи за 586,7 милиона КМ. Такође, посједује и обвезнице на Бечкој берзи, а то задужење износи 328,5 милиона КМ. Дакле, Република Српска се путем тзв. еврообвезница укупно на унутрашњем плану задужила за 915.328 КМ!

Република Српска се задужује на све стране

Уз набројано, мора и Извозно-увозној банци Мађарске (Еxим банка), по основу ранијег аранжмана, вратити 215,1 милион КМ.

Дакле, за непуне три седмице у априлу премијер Републике Српске и високи званичник СНСД-а Радован Вишковић одржао је у Кини сусрете с представницима Каиyуан фонда, Сханxи Интернатионал Труст фонда и Јиyуан Заихуа Манагемент фонда, односно с кинеским фондовима од којих су очекивали новац.

Договора очито није било, будући да је наставак преговора најављен у наредном периоду у Бањалуци.

Дан касније, Вишковић се у Кини састао с представницима Цхина Стате Цонструцтион Енгинееринг Гроуп, као и с кинеском националном фармацеутском групом Синофарм. С представницима Кинеске државне жељезнице (Цхина Раилwаy Енгинерринг Гроуп Лимитед – ЦРЕЦ) разговарао је 8. априла.

Ова компанија од Републике Српске је недавно добила посао изградње дионице аутопута дужине 17 километара од Бијељине до Брчког, о чему је писао Фокус.

Исти дан сусрео се и с представницима компаније Схандонг Интернатионал Ецономиц & Тецхницал, затим Кинеске националне аеротехнолошке корпорације (Авиц), а дан касније с представницима Цхина Енергy Енергинееринг Гроуп Цо. Лтд. Од 9. од 12. априла сусрео се с челницима компаније Поwерцхина Цорпоратион од Цхина Лтд, те компаније за комуникације и изградњу (Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy (ЦЦЦЦ).

Ништа од обвезница

Према изворима Журнала из Владе Републике Српске, Вишковић је де фацто био емисар Милорада Додика у Кини, покушавајући да извиди да ли су кинески инвеститори заинтересирани за куповину ентитеских обвезница у износу од 165 милиона евра.

Кинези, наводи се у истом тексту, нису уопште жељели да се баве тиме, јер та цифра за њих није ни кап у мору финансијских трансакција које има та земља. Осим тога, они су веома спори у процедурама, које би у овом случају трајале мјесецима, за шта је Влада Републике Српске имала времена.

“Понестало им је пара и мисле да их Кина дијели шаком и капом. Но, ко не познаје Кину, може само тако да размишља. Кина то не ради тако и то је за њих ситна цифра. Такође, Кина оно што инвестира у иностранству, ако оствари профит, настоји да то задржи у иностранству, да не враћа у земљу из врло једноставног разлога. То није никакав алтруистички поход, него та девизна средства иду у Централну банку Кине, ту се мијењају за локалну валуту. Дакле, то је један банкарски или инвестицијски резон“,  казала је за Фокус економиста Светлана Ценић.

Зоран Павловић, пословни савјетник и економски аналитичар, каже за наш портал да је одлазак Вишковића у Кину углавном био везан за пословне аранжмане изградње хидроцентрале “Дабар” за коју је потписан уговор прије осам година, али никако да почне да се реализује.

“Како ствари стоје, изгледа да је њихова банка прихватила гаранције Владе Републике Српске за наставак радова. Јер то је принцип кинеских фирми, 15 одсто платите одмах, а остатак дате гаранцију. По дефиницији Кинези раде с државним гаранцијама, нису баратали с обвезницама као гаранцијом ентитета, али изгледа да су то прихватили. Кинези раде оно што је некада радила Југославија у Африци“,  истакнуо је Павловић.

СНСД и Комунистичка партија Кине

На тлу БиХ Додик и његове страначке колеге су наставили, као никада до сада, с активностима интензивирања политичких и сваких других односа с Кином. У Источном Сарајеву је тако 24. априла одржан састанак делегација СНСД-а и Комунистичке партије на којем је, како је саопштено, потврђено „стратешко партнерство“ двије политичке странке.

Делегацију СНСД-а предводио је Сташа Кошарац, који је само дан раније одлучио да као ресорни министар не иде на Енергетски самит у Неуму, који организира Амбасада САД-а у БиХ. Кошарац је потврдио да је ову одлуку донио у складу с одлуком Владе Републике Српске којом је од институција Српске и њених представника у институцијама на нивоу БиХ затражено да прекину сарадњу с амбасадама САД-а и Велике Британије.

На споменутом састанку, одржаном 24. априла, “изражена је опредијељеност за учвршћивање стратешког партнерства двију политичких странака, које је формално успостављено 2016. године”. Споменуте 2016. године сам Додик је у Пекингу озваничнио сарадњу СНСД-а и Комунистичке партије.

Јавности је мање позната чињеница да је те исте године сарадњу с Комунистичком партијом Кине успоставила и Странка демократске акције (СДА), но ни близу плодоносну као СНСД.

Иначе, Комунистичка партија Кине након октобарског конгреса започела је нову димензију конфронтације у односима са САД-ом, а то је посебно до изражаја дошло током пуштања у атмосферу шпијунских балона који су обарани на тлу САД-а.

Став Америчког конгреса

Представнички дом Америчког конгреса прије неколико мјесеци основао је и Одабрани одбор за стратешко надметање између САД-а и Комунистичке партије Кине, а с почетком марта одржао је саслушање у ударном термину под називом “Пријетња Комунистичке партије Кине Америци”.

Управо у оваквој ситуацији између САД-а и Кине, или можда баш због тога (будући да је Влада РС-а званично донијела одлуку о прекиду сарадње с Амбасадом САД-а у БиХ), Додик се покушава додатно приближити овој држави на Далеком истоку.

Па је тако сам он, дан након сусрета делегација СНСД-а и Комунистичке партије Кине, односно 25. априла, у Бањалуци с представницима Кинеске корпорације за путеве и мостове (ЦРБЦ) потписао меморандум о разумијевању и сарадњи на пројектима изградње аутопута у Републике Српске.

Отворио је тако могућност да нови послови на новим инфраструктурним пројектима у Републици Српској припадну кинеским фирмама, и то у моменту када су тренутно на изградњи три актуелне дионице аутопута Бања Лука – Приједор, Вукосавље – Брчко и Брчко – Бијељина ангажиране искључиво кинеске компаније.

Коментаришући давање послова кинеским компанија на појединим дионицама аутопута, Ценић је издвојила примјер дионице Бања Лука – Приједор гдје је уговор још увијек скривен од јавности.

“Не може по нашим законима бити ознака тајности нешто што су средства порезних обвезника. Онај ко послује на територији ове државе мора да поштује законе ове државе, а не то што му у његовој држави прописује или њихову пословну политику. Поставља се питање домаћој страни – с којим правом и по којем закону? Гдје је ту транспарентност? Ово су паре порезних обвезника“, наводи Ценић.

Црне листе

Осим што Додика и Кину тренутно вежу политичка и свака друга нетрпељивост према САД-у, занимљиво је и то да су 24. априла на састанку у Источном Сарајеву сарадњу продубиле двије политичке партије чији су званичници на црној листи САД-а односно америчког Министарства финансија. Када је ријеч о СНСД-у, то су сам Милорад Додик и Никола Шпирић.

У 2020. и 2021. години и низ партијских функционера Комунистичке партије Кине доспјело је такођер на америчку црну листу, и то: Цхен Qуангуо, Зху Хаилун, Wанг Мингсхан, Хуо Лиујун, Wанг Јунзхенг и Цхен Минггуо.

То се десило још и у мандату Доналда Трумпа као америчког предсједника, а тадашњи амерички државни секретар Мике Помпео званично је прокламовао да је “Народна Република Кина под водством и контролом Комунистичке партије Кине (КПК) починила злочине против човјечности, и то претежно против муслимана Ујгура, али и других припадника етничких и вјерских мањинских скупина у Xињиангу”.

“Закључио сам да је Народна Република Кина, под водством и контролом Комунистичке партије Кине, починила геноцид над већинским Ујгурима, муслиманима, али и другим етничким и религијским групама у Xињиангу”,  навео је тада Помпео.

И Европски парламент је у резолуцијама донесеним у 2020. и 2021. години прецизно детектирао водство Комунистичке партије Кине у активностима усмјереним ка злочинима према Ујгурима.

Међутим, све набројано, али и то да је Црна Гора девет година након што се обавезала на изградњу скупог аутопута који су изградили Кинези умало банкротирала, не представља никакве упозоравајуће сигнале за власти Републике Српске. У моменту писања овог текста власти републике Српске очајнички покушавају да испреговарају нове аранжмане с Кином, очито не обазирући се на то у шта се упуштају.

(Фокус) Фото: Фокус/Сцреенсхот/ Фена/ Влада Српске/СНСД